Пркос и снага „Лазаруса”

Концерт „Лазарус” аутора Вељка Кузманчевића у извођењу оркестра „Рошер” слушала је публика окупљена у Великој дворани Коларчеве задужбине. Музичари ансамбла који чине чланови Симфонијског оркестра РТС-а и Београдске филхармоније музицирали су на основу више „од 300 страница нота исписаних срцем”, како је на свом фејсбук профилу објаснио Кузманчевић. Уметнике је предводио диригент Ђорђе Станковић.

У питању је, како Кузманчевић каже за „Политику”, „симфонијска исповест”, омаж ауторовом оцу, недавно преминулом сликару Лазару Кузманчевићу. Инспирацију млађи Кузманчевић проналази у „косовској снази и трагедији, непоколебљивом пркосу једног народа и у слободи и ширини војвођанских поља”.

– „Лазарус” је пркос, снага која долази од нас какви јесмо. Капља рујног вина и класје из моје равнице. Лазар је био и мој „матори” – каже Кузманчевић и додаје да је музика бесмртна.