Компромис ДСС-а са ЕУ или СПС-ом?

Камен спотицања у преговорима о формирању коалиције радикала, социјалиста и народњака, настао због предизборног обећања Војислава Коштунице да ће поништити Споразум о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, народњаци ће покушати да прескоче правном анализом ССП-а коју су прекјуче најавили. Компромис до кога би, како је рекао портпарол Демократске странке Србије Андреја Младеновић, најављена правна анализа требало да доведе, процењују правни стручњаци, тешко да ће бити компромис са ЕУ. Скоро је незамисливо да ће ЕУ први пут у историји изменити текст већ потписаног споразума, ма какво решење понудила правна анализа ДСС-а, тврде правници, а потврђују и изјаве званичника Савета министара ЕУ и Европске комисије од пре неколико дана.

Једини компромис до кога правна анализа ДСС-а може да доведе је онај са потенцијалним коалиционим партнерима, пре свега социјалистима и коалицији окупљеној око њих, који не желе да руше споразум са Унијом. 

ДСС, да подсетимо, тврди да ССП који су Божидар Ђелић и Борис Тадић потписали 29. априла, није ССП који је парафиран 7. новембра, јер је његову примену Холандија условила сарадњом са Хагом. Због тога ће 1. јула, када је Привремени споразум требало да ступи на снагу (трговински део ССП-а) аутоматски на снагу ступити и суспензија ССП-а, јер Србија није испунила хашки услов. Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц данас подноси извештај у коме ће, како се незванично сазнаје, дати негативну оцену сарадње Србије са трибуналом. И док у ДСС-у тврде да је суспензија последица додатог холандског услова у ССП, што је основа за тврдњу да је споразум промењен, поједини правни стручњаци, међу којима и магистар правних наука Владимир Тодорић, тврде да је тај услов постојао од почетка у ССП-у.

– У ССП-у, у члану 2. стоји да је сарадња са Хагом једна од кључних тачака споразума која се може искористити за његову суспензију и суспензију Привременог споразума. Холандија је искористила тај члан да блокира имплементацију ССП-а, тако да оног монета када споразум ступа на снагу он се аутоматски и суспендује. Ова ситуација, међутим, колико год чудно изгледало, Србији би могла да иде наруку – каже Тодорић.

Он објашњава да се у Савету министара одлуке доносе на два начина, консензусом и квалификованом већином. Консензус је неопходан када се склапају споразуми који се тичу проширења ЕУ, а већином се доносе одлуке о мониторингу и спровођењу трговинских споразума у које спада и Привремени споразум. У случају Србије, то би значило да после 1. јула и суспензије ССП-а већина земаља, а не свих 27 чланица ЕУ, може да одлучи да се укине суспензија и да почне да се примењује Привремени споразум у коме се налази трговински део.

Тиме би бар за неко време Србија била ослобођена притиска који долази из Холандије, сваки пут када треба да направи корак напред ка европским интеграцијама. Холанђани би, наравно, поново могли да се испрече на путу у тренутку када би Србија поднела кандидатуру за чланство у ЕУ, тако што би блокирали тај процес. Тај тренутак, међутим, из садашње перспективе делује као далека будућност, али би до тада Србија могла да користи све погодности које јој доноси трговински део споразума.

ЕУ би, наравно, и за укидање суспензије Србији могла да постави неке услове, од сарадње са Хагом, преко прихватања мисије Еулекс на Косову, до формирања проевропске владе, на пример, али у Београду нико не жели да верује у такву могућност.

У Министарству спољних послова нису, међутим, јуче могли да нам потврде на који би начин суспензија могла да буде укинута, односно да ли је за њено скидање неопходан консензус или квалификована већина. Не искључујући ниједну могућност, у МСП-у истичу да најпре треба сачекати да се види која ће формулација бити искоришћена за суспензију Привременог споразума.

Суспензија ССП-а би, с друге стране, могла да послужи народњачкој коалицији да се елегантно извуче из предизборне приче о „поништавању ССП-а” у новом сазиву парламента, уз могуће образложење да је бесмислено поништавати нешто што се ни не примењује.

То би свакако олакшало њихов положај и у преговорима око састављања нове владе, с обзиром на то да коалиција око Социјалистичке партије Србије, без које народњаци и радикали не могу да формирају владу, није против ратификације ССП-а.

До владе са социјалистима и радикалима би, наравно, могли да дођу и на други начин, чак и да ССП дође пред српске посланике, што би, практично водило његовој ратификацији (за то постоји већина, коју чине Листа за европску Србију, окупљена око Демократске странке, ЛДП, странке мањина и коалиција око СПС).

У том случају би, наиме, народњаци, могли да се договоре са социјалистима да се одмах по ратификацији ССП-а иде и на усвајање некакве резолуције којом би се утврдило да се ССП примењује и на територији Косова и Метохије.

Народњаци би тада, као што су урадили и на седници Владе Србије кад се одлучивало о ССП-у, али и о енергетском споразуму са Русијом, могли да, кад ССП дође на дневни ред, напусте седницу или би чак могли да гласају и против ратификације овог документа. На тај начин остали би верни својим предизборним ставовима, али би додатном резолуцијом сачували и коалицију са СПС–ПУПС–ЈС, али и партијску част. Тако би, практично, били усаглашени ставови и социјалиста и народњака по овом питању, које је кључно за састављање нове владе.

Подсећања ради, социјалисти су још пре избора били за усвајање резолуције коју је предложила СРС, а на којој је дефинитивно и пала Влада Србије, која је предвиђала да Србија може у ЕУ само као целовита држава, односно са Косовом и Метохијом у свом саставу. Још тада је, међутим, Ивица Дачић рекао и да та резолуција не значи „не” европским интеграцијама.

Наруку тези да ДСС компромис око ССП-а може да прави само са потенцијалним коалиционим партнерима, иду и изјаве европских званичника, који наводе да „само нови преговори могу мењати потписани споразум”.

Они истичу да, поврх правне и техничке немогућности да се у потписани ССП уносе суштинске измене, „уопште не постоји никакво поверење у то да би Војислав Коштуница уопште прихватио споразум с ЕУ, имајући у виду какве је све крајње неповољне ставове изнео о томе”.

На питање да ли би ЕУ могла прихватити да се с Владом Србије, у којој би Коштуница опет био премијер, ипак поново размотри „неко компромисно решење” за уговорне односе с Београдом, извори у Бриселу су узвратили да је то „тешко замисливо зато што је Коштуница, коме је искључиви циљ власт, нанео велику штету односима Србије с Европском унијом”.

И професор међународних односа на београдском Факултету политичких наука Иво Висковић оценио је да би свака промена у ССП-у довела до подела унутар ЕУ, што би паралисало преговарање са Србијом.

– Промена само једног зареза у Споразуму о стабилизацији и придруживању тражи сагласност свих 27 земаља чланица ЕУ, па би отпочињање нових преговора Србију могло да доведе у ситуацију вишегодишњег чекања новог ССП-а – казао је Висковић у интервјуу новосадском „Дневнику”.

-----------------------------------------------------------

Од Јудиног печата до правне анализе

Пре идеје о „правној анализи” Споразума о стабилизацији и придруживању, која би, како наводе у ДСС-у, требало да покаже на који начин Србија у разговорима са ЕУ може доћи до најбољег решења за државне и националне интересе, народњаци су у предизборној кампањи готово изричито били за рушење ССП-а.

– Хоћу да кажем у име ДСС–НС да не признајемо потпис и свако ко против овог упозорења стави потпис на Соланин споразум сноси одговорност за Србију. Несумњиво да се овде ради о антидржавном и противуставном чину – рекао је Војислав Коштуница, лидер ДСС-а, пред потписивање ССП-а.

Андреја Младеновић, портпарол ДСС-а, поручио је Борису Тадићу, председнику Србије, да његов потпис на ССП-у „није потпис Србије, већ да он ставља Јудин печат своје партијске коалиције на Соланин споразум”.

Коштуница је, такође, 1. маја изјавио и да ССП мора да се нађе на дневном реду Скупштине Србије, јер постоји Резолуција парламента од децембра прошле године која изричито предвиђа да сваки међународни споразум који Србија склопи, посебно ССП, мора да буде у функцији очувања интегритета и територијалног суверенитета државе. Додао је, такође и да „овакав споразум није у функцији територијалног интегритета Србије”.

Три дана касније, он је изјавио да је ССП фалсификован, да налаже Србији да успостави добросуседске односе са Косовом, те да ће га због тога нови српски парламент одмах поништити.

Коштуница је, у изјави достављеној Танјугу, истакао да „сада, у овако фалсификованом Соланином споразуму, најмање десет одредби налаже успостављање добросуседских односа између Србије и Косова, како је то Оли Рен већ рекао”.

– Због тога је Соланин споразум фалсификат и превара и Србија ће одмах после избора поништити Тадић–Ђелићев потпис за независност Косова на том документу – уверен је био премијер.