Наставак агоније борилачких спортова

Квалификационим турниром у рвању грчко-римским стилом, који је недавно одржан у Новом Саду, окончане су све шансе наших спортиста у борилачким спортовима да се пласирају на Олимпијске игре у Пекингу (8.-24. август). Од свих тих спортова (бокс, рвање, џудо, теквондо) за Србију ће се такмичити само рвачи Кристијан Фрис (55 кг) и Давор Штефанек (60).

Тако је настављена лоша серија. Наиме, већ трећи пут на Олимпијским играма имаћемо само два такмичара у борилачким спортовима. Пре осам година у Сиднеју такмичили су се боксер Геард Ајетовић и џудисткиња Мара Ковачевић. У Атини 2004. борили су се рвач Давор Штефанек и џудиста Милош Мијалковић. Сви су били далеко од медаља, а само је Мијалковић стигао до другог кола. Ово је поражавајући резултат за спортове који су нам седамдесетих и осамдесетих година доносили прегршт одличја (рвање, бокс и џудо заједно 29), додуше за време СФРЈ.

Унутрашњи и спољни разлози

Са 16 медаља (четири златне, по шест сребрних и бронзаних) рвање је наш најтрофејнији спорт на Играма. Ипак, дуго чекамо на ново одличје, јер су последња српски рвачи освојили 1984. у Лос Анђелесу: Рефик Мемишевић (сребрна, преко 100 кг) и Јожеф Тертеи (бронзана, 100). Прву медаљу за Југославију је освојио Бранко Мартиновић у Риму 1960. (златна) и од тада су се југословенски рвачи пели на победничко постоље све до Сеула 1988. када је Шабану Трстени припало сребро.

Два рвача у Пекингу је велики успех, јер у Сиднеју нисмо имали ниједног, а у Атини само једног. Фрис је норму изборио прошле године, освојивши бронзу на Светском првенству у Азербејџану, а Штефанек на квалификационом турниру у Риму прошлог месеца. Иако су се многи надали да ћемо на домаћем терену у Новом Саду освојити и трећу норму то се није десило.

– На почетку циклуса циљ нам је био једна или две норме. То је наша реалност и боље није могло. У Новом Саду су се наши одлично борили, али су други били бољи – истакао је селектор Милорад Докманац. – Прошле су 24 године од последње медаље у грчко-римском стилу. Већ се у Сеулу 1988. назирао проблем квалитета. Постоје спољни и унутрашњи разлози за слабије резултате. Спољни је распад Совјетског Савеза, јер се створило 15 нових држава и у свима је рвање популарно. Унутрашњи је распад СФРЈ, због чега је смањена конкуренција, а самим тим и квалитет.

Од 2002. рвање се у Србији стабилизовало. Јуниори се редовно враћају с медаљом са европских првенстава, а организовали смо седам великих такмичења. На последња три велика такмичења смо освајали медаље. Докманац истиче да су домети Фриса и Штефанека велики. Ипак, много тога ће да зависи од жреба, јер у свакој категорији има 20 рвача, а 15 равноправно конкурише за медаље.

Боксери су освојили нешто мање медаља од рвача, укупно 11 (три златне, две сребрне, шест бронзаних). Као и рвачи, и српски боксери под заставом Југославије су последњу медаљу освојили 1984. (Мирко Пузовић, бронзана). Последњи наш боксер који је учествовао на Олимпијским играма био је Геард Ајетовић који је 2000. у Сиднеју изгубио у првом колу. Зоран Митровић је био најближи Пекингу, али је два пута посустао на корак од циља (Светско првенство у Чикагу, и Квалификациони турнир у Атини). Селектор Зоран Манојловић криви претходно руководство Савеза:

– Претходно руководство Савеза је криво јер није никога водило на турнире. Наши Боксери нису имали квалитетне мечеве, а самим тим нису могли да стекну искуство. Имамо талентоване боксере и потребно је да их задржимо и мотивишемо.

Џудисткиње гледају ка Лондону

Џудисти су прекинули низ дуг 36 година. Први пут су се појавили 1972. у Минхену, и били су редовни учесници Игара. Имамо и две бронзане (Славко Обадов 1976, и Радомир Ковачевић 1980). Милош Мијалковић који је учествовао пре четири године, и сада је био најближи Пекингу. Квалификације је почео добро јер је лане на Европском првенству у Београду освојио сребро. Једном ногом у Пекингу је био све до овогодишњег Европског првенства у Португалији, када га је претекао домаћи такмичар. Селектор мушке репрезентације Милош Станковић је рекао да је распадом СССР-а настала огромна конкуренција, и додао:

– Квалитет српског џудоа опада из године у годину. Осим Мијалковића нисмо имали другог кандидата за Пекинг. Тренутно немамо ваљани потенцијал, јављају се појединци, али то је недовољно. Морамо да појачамо рад у клубовима и да учествујемо у међународном програму као што су семинари и кампови.

Освајањем бронзане медаље на Европском екипном првенству у Београду 2006. (састав: Салијевић, Рогић, Перишић, Миљковић, Мандић, Чуповић, Радић) џудисткиње су најавиле лепе резултате. Ипак, после тога је најбољи резултат био пето место Радмиле Перишић на Европском првенству у Португалији.

– Лоша финансијска ситуација је утицала да се не пласирамо у Пекинг, јер је држава тек од децембра прошле године почела да улаже новац. Имали смо добре резултате, али то није довољно да бисмо пратили европске земље – објашњава селектор женске репрезентације Веселин Новаковић. – Имамо младу и талентовану репрезентацију у којој су само три сениорке. Чак десет џудисткиња конкуришу за Игре у Лондону 2012. и мислим да ће се барем тамо наћи. За то је потребно да се наставе улагања у базичне припреме и турнире.

Теквондо се на Играма појавио у Сиднеју 2000. Српски теквондисти нису имали прилике да се пласирају. Највећи проблем је то што су од 16 категорија само по четири у мушкој и женској конкуренцији олимпијске.

– Код нас теквондо има дугу традицију и резултати су задовољавајући. Ова година је посебно добра јер је Бојан Бјелић освојио прво место на изузетно јаком турниру у Холандији, а Радомир Самарџић бронзану медаљу на Европском првенству у Риму. Проблем у теквондоу је то што су постојала само два квалификациона турнира, па многи добри такмичари нису изборили пласман. Најављује се да ће у Лондону бити пет или шест категорија, па ћемо ту имати шансу – рекао је селектор Горан Петровић.

-----------------------------------------------

Још има наде за Мијалковића

Постоји могућност да се Милош Мијалковић ипак пласира у Пекинг. Пошто је до последњег такмичења био у оквиру олимпијске норме, а Србија нема ниједног џудисту на Играма, Светска џудо федерација се слаже да он добије специјалну позивницу. О томе треба да одлучи Међународни олимпијски комитет у наредних месец дана.