Nastavak agonije borilačkih sportova

Kvalifikacionim turnirom u rvanju grčko-rimskim stilom, koji je nedavno održan u Novom Sadu, okončane su sve šanse naših sportista u borilačkim sportovima da se plasiraju na Olimpijske igre u Pekingu (8.-24. avgust). Od svih tih sportova (boks, rvanje, džudo, tekvondo) za Srbiju će se takmičiti samo rvači Kristijan Fris (55 kg) i Davor Štefanek (60).

Tako je nastavljena loša serija. Naime, već treći put na Olimpijskim igrama imaćemo samo dva takmičara u borilačkim sportovima. Pre osam godina u Sidneju takmičili su se bokser Geard Ajetović i džudistkinja Mara Kovačević. U Atini 2004. borili su se rvač Davor Štefanek i džudista Miloš Mijalković. Svi su bili daleko od medalja, a samo je Mijalković stigao do drugog kola. Ovo je poražavajući rezultat za sportove koji su nam sedamdesetih i osamdesetih godina donosili pregršt odličja (rvanje, boks i džudo zajedno 29), doduše za vreme SFRJ.

Unutrašnji i spoljni razlozi

Sa 16 medalja (četiri zlatne, po šest srebrnih i bronzanih) rvanje je naš najtrofejniji sport na Igrama. Ipak, dugo čekamo na novo odličje, jer su poslednja srpski rvači osvojili 1984. u Los Anđelesu: Refik Memišević (srebrna, preko 100 kg) i Jožef Tertei (bronzana, 100). Prvu medalju za Jugoslaviju je osvojio Branko Martinović u Rimu 1960. (zlatna) i od tada su se jugoslovenski rvači peli na pobedničko postolje sve do Seula 1988. kada je Šabanu Trsteni pripalo srebro.

Dva rvača u Pekingu je veliki uspeh, jer u Sidneju nismo imali nijednog, a u Atini samo jednog. Fris je normu izborio prošle godine, osvojivši bronzu na Svetskom prvenstvu u Azerbejdžanu, a Štefanek na kvalifikacionom turniru u Rimu prošlog meseca. Iako su se mnogi nadali da ćemo na domaćem terenu u Novom Sadu osvojiti i treću normu to se nije desilo.

– Na početku ciklusa cilj nam je bio jedna ili dve norme. To je naša realnost i bolje nije moglo. U Novom Sadu su se naši odlično borili, ali su drugi bili bolji – istakao je selektor Milorad Dokmanac. – Prošle su 24 godine od poslednje medalje u grčko-rimskom stilu. Već se u Seulu 1988. nazirao problem kvaliteta. Postoje spoljni i unutrašnji razlozi za slabije rezultate. Spoljni je raspad Sovjetskog Saveza, jer se stvorilo 15 novih država i u svima je rvanje popularno. Unutrašnji je raspad SFRJ, zbog čega je smanjena konkurencija, a samim tim i kvalitet.

Od 2002. rvanje se u Srbiji stabilizovalo. Juniori se redovno vraćaju s medaljom sa evropskih prvenstava, a organizovali smo sedam velikih takmičenja. Na poslednja tri velika takmičenja smo osvajali medalje. Dokmanac ističe da su dometi Frisa i Štefaneka veliki. Ipak, mnogo toga će da zavisi od žreba, jer u svakoj kategoriji ima 20 rvača, a 15 ravnopravno konkuriše za medalje.

Bokseri su osvojili nešto manje medalja od rvača, ukupno 11 (tri zlatne, dve srebrne, šest bronzanih). Kao i rvači, i srpski bokseri pod zastavom Jugoslavije su poslednju medalju osvojili 1984. (Mirko Puzović, bronzana). Poslednji naš bokser koji je učestvovao na Olimpijskim igrama bio je Geard Ajetović koji je 2000. u Sidneju izgubio u prvom kolu. Zoran Mitrović je bio najbliži Pekingu, ali je dva puta posustao na korak od cilja (Svetsko prvenstvo u Čikagu, i Kvalifikacioni turnir u Atini). Selektor Zoran Manojlović krivi prethodno rukovodstvo Saveza:

– Prethodno rukovodstvo Saveza je krivo jer nije nikoga vodilo na turnire. Naši Bokseri nisu imali kvalitetne mečeve, a samim tim nisu mogli da steknu iskustvo. Imamo talentovane boksere i potrebno je da ih zadržimo i motivišemo.

Džudistkinje gledaju ka Londonu

Džudisti su prekinuli niz dug 36 godina. Prvi put su se pojavili 1972. u Minhenu, i bili su redovni učesnici Igara. Imamo i dve bronzane (Slavko Obadov 1976, i Radomir Kovačević 1980). Miloš Mijalković koji je učestvovao pre četiri godine, i sada je bio najbliži Pekingu. Kvalifikacije je počeo dobro jer je lane na Evropskom prvenstvu u Beogradu osvojio srebro. Jednom nogom u Pekingu je bio sve do ovogodišnjeg Evropskog prvenstva u Portugaliji, kada ga je pretekao domaći takmičar. Selektor muške reprezentacije Miloš Stanković je rekao da je raspadom SSSR-a nastala ogromna konkurencija, i dodao:

– Kvalitet srpskog džudoa opada iz godine u godinu. Osim Mijalkovića nismo imali drugog kandidata za Peking. Trenutno nemamo valjani potencijal, javljaju se pojedinci, ali to je nedovoljno. Moramo da pojačamo rad u klubovima i da učestvujemo u međunarodnom programu kao što su seminari i kampovi.

Osvajanjem bronzane medalje na Evropskom ekipnom prvenstvu u Beogradu 2006. (sastav: Salijević, Rogić, Perišić, Miljković, Mandić, Čupović, Radić) džudistkinje su najavile lepe rezultate. Ipak, posle toga je najbolji rezultat bio peto mesto Radmile Perišić na Evropskom prvenstvu u Portugaliji.

– Loša finansijska situacija je uticala da se ne plasiramo u Peking, jer je država tek od decembra prošle godine počela da ulaže novac. Imali smo dobre rezultate, ali to nije dovoljno da bismo pratili evropske zemlje – objašnjava selektor ženske reprezentacije Veselin Novaković. – Imamo mladu i talentovanu reprezentaciju u kojoj su samo tri seniorke. Čak deset džudistkinja konkurišu za Igre u Londonu 2012. i mislim da će se barem tamo naći. Za to je potrebno da se nastave ulaganja u bazične pripreme i turnire.

Tekvondo se na Igrama pojavio u Sidneju 2000. Srpski tekvondisti nisu imali prilike da se plasiraju. Najveći problem je to što su od 16 kategorija samo po četiri u muškoj i ženskoj konkurenciji olimpijske.

– Kod nas tekvondo ima dugu tradiciju i rezultati su zadovoljavajući. Ova godina je posebno dobra jer je Bojan Bjelić osvojio prvo mesto na izuzetno jakom turniru u Holandiji, a Radomir Samardžić bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu u Rimu. Problem u tekvondou je to što su postojala samo dva kvalifikaciona turnira, pa mnogi dobri takmičari nisu izborili plasman. Najavljuje se da će u Londonu biti pet ili šest kategorija, pa ćemo tu imati šansu – rekao je selektor Goran Petrović.

-----------------------------------------------

Još ima nade za Mijalkovića

Postoji mogućnost da se Miloš Mijalković ipak plasira u Peking. Pošto je do poslednjeg takmičenja bio u okviru olimpijske norme, a Srbija nema nijednog džudistu na Igrama, Svetska džudo federacija se slaže da on dobije specijalnu pozivnicu. O tome treba da odluči Međunarodni olimpijski komitet u narednih mesec dana.