Менталне сметње никада не пролазе саме од себе

Од када је на 20. спрату „Београђанке” отворен Центар за ментално здравље, који организационо припада Клиници за психијатријске болести „Др Лаза Лазаревић”, за непуних две године више од 8.000 људи затражило је стручну помоћ психијатара и психолога овог центра. У последњих једанаест месеци више од 3.900 особа позвало је СОС линију за спречавање суицида болнице „Лаза Лазаревић” и преко телефонске линије 011/7777- 000 потражило помоћ за себе или за блиску особу у чијој се глави врзмају самоубилачке мисли. Доцент др Ивана Сташевић Карличић, в. д. директора клинике „Др Лаза Лазаревић” подсећа да је овогодишњи светски дан менталног здравља  посвећен превенцији суицида, јер се сваких 40 секунди у свету учини један суицид и то постаје велики здравствени проблем свих земаља света.

– Симболично поигравање статистиком говори да је 40 секунди сасвим довољно да особа буде одвраћена од суицидалних намера – понекад је довољно једноставно питање „како си”, да би особа схватила да постоји неко кога је брига за њено ментално здравље. У марту смо специјално за адолесценте отворили „чет рум”, а на светски дан менталног здравља, који се сваке година обележава 10. октобра, СОС линија ушла је у састав првог центра за превенцији суицида у Србији који се налази у клиници „Др Лаза Лазаревић” – истиче наша саговорница.

Она додаје да је Влада Србије 21. новембра усвојила национални програм за заштиту менталног здравља, за период од 2019. до 2026. године, а тим програмом обухваћен је рад служби менталног здравља које су дужне да пруже савремену свеобухватну превенцију, лечење и рехабилитацију, као и адекватан социјални приступ.

– То подразумева да се све активности предузимају у средини у којој особе живе. Суштина реформе заштите система менталног здравља опште популације јесте да се сви сегменти друштва брину о менталном здрављу. Ако се болест на време дијагностикује, боља је прогноза, јер менталне болести узрокују инвалидигтет и морталитет. Не треба сметнути са ума да је депресија други узрок инвалидитета на свету – особе са меланхоличним погледом на свет мање су способне за рад, љубав, породицу и пријатеље и често су на боловањима. О величини овог менталног поремећаја довољно говори податак да је једна од првих тема овогодишњег Светског економског форума у Давосу била ментално здравље, јер се оно директно одражава на економију – особа са психичким проблемима је, једноставно речено, мање продуктивна – каже др Ивана Сташевић Карличић.

Националном програмом такође је предвиђена реформа и деинституционализација великих психијатријских установа и отварање центара за ментално здравље у заједници који би свима били лако доступни. Београд је у фебруару прошле године добио први центар за метално здравље у заједници, смештен у палати „Београђанка”, кроз који дневно пређе преко педесет људи.

– Разумљиво је велико интересовање наших суграђана за тај центар, јер људи једноставно не желе да отворе картон у психијатријској установи и мучно им је да пролазе кроз административну процедуру заказивања термина. Наш центар за ментално здравље отворен је седам дана у недељи, од девет до 18 часова. Кроз њега дневно прође око 50 особа оба пола и свих старосних категорија – најмлађа особа која је потражила помоћ био је адолесцент, а најстарији је имао 85 година. Људи нам се најчешће обраћају због проблема на послу, у породици, са децом, са партнером... Све је више депресивних, самих, отуђених и зависних од психоактивних супстанци, што је логична последица чињенице да све више радимо, све мање времена проводимо са породицом и све се више „дружимо” преко друштвених мрежа – објашњава наша саговорница.

Она примећује да се велики број пацијената, уместо психијатру, за помоћ обраћа лекарима Ургентног центра, јер су због интензивних телесних симптома убеђени да умиру и од лекара траже „потврду” за драматично стање у којем се налазе. Ове особе заиста имају озбиљне сметње типа лупање срца, скок крвног притиска, дрхтање, бледило.... Искуство психијатара говори да се чак 80 одсто пацијената са паничним нападом прво обрати лекару ургентне медицине, па тек онда стручњаку за душу.

– Могу да прођу године од настанка психичких патњи, па све до првог јављања психијатру. Наравно, прогноза је увек боља ако се особа на време обрати стручњаку за душу јер је, примера ради, психоза толико „токсична” за мозак да може направити мождани „шумски пожар”, који је немогуће угасити уколико се на време не узму антипсихотици. Ако се терапија не примени у прави час, сметње могу да ескалирају и особа може постати опасна по себе и околину – закључује др Ивана Сташевић Карличић.