Ђоковић стигао до Надала

„Ролан Гарос” је добио прву двојицу полуфиналиста, а светски тенис још једног играча од класе у најскоријој будућности. За финале ће се очекивано, као и прошле године, прекосутра састати неприкосновени „краљ шљаке” Шпанац Рафаел Надал, који јуриша на четврту узастопну титулу, и Новак Ђоковић. Летонцу Ернестсу Гулбису је највеће признање то што су га и поклоници спорта код нас прихватили с нескривеним симпатијама, иако је пружио жесток отпор нашем најбољем тенисеру.

У својеврсном окршају „младих револвераша”, који је трајао нешто више од три часа, Ђоковић је победио са 7:5, 7:6 (7:3), 7:5. Надал је на свој 22. рођендан прегазио земљака Николаса Алмагра са 6:1, 6:1, 6:1! На мегдан с нашим играчем, кога је лане савладао са 7:5, 6:4, 6:2, излази с 26 узастопних победа, дакле, без пораза од када је 2005. крочио у један од најсветијих тениских храмова.

Наслов јучерашњег Ђоковићевог успеха могао би да буде „Да се зна старији”. Баш за тих 15 месеци, колико има више од сензационалног „Дечка с Балтика”, наш тенисер је испољио већу зрелост и искуство од њега. Мало су прсти обе руке да се наброје сведочанства о Ђоковићевој витешкој игри у претходне две године, од незаборавних мечева на сва четири највећа турнира, преко Монтреала, Мајамија, Рима, Идијен Велса... Гулбис је блеснуо само лане на Међународном првенству САД (осмина финала) и сада на „Ролан Гаросу”, а то је разлика која је, чини се, пресудила. У тренцима који су били прекретница у сва три сета, или је наш тенисер био на висини задатка или је Летонцу пресекла рука.

Начинио је чак 60 грешака, наспрам Ђоковићевих 36, али то није била ни последица треме, нити страха што је преко пута трећи „рекет” света, већ неустрашивости. Гулбис ни једног момента није респектовао великог противника. Храбро се упустио у битку с њим прса у прса не марећи што ће можда да изгуби, а из велике жеље да се покаже у најбољем светлу у дуелу с највећим супарником у досадашњој каријери изродила се брзоплетост као плод неискуства и нестрпљења.

Пораз није прихватио болно, већ с осмехом на лицу. Развој догађаја на терену свих 187 минута је наговештај њиховог великог супарништва, а загрљај преко мреже после дуела потврда је пријатељства зачетог у једној од најчувенијих тениских школа на свету.

Никола Пилић, бивши репрезентативац Југославије, а данас саветник у нашем државном тиму на Ђоковићев позив, заиста је имао разлога да се дичи игром драгуља избрушених под његовом руком, макар и из фотеље свог дома у Минхену. Ужитак који су изданци из његове академије приуштили гледалишту на стадиону „Сузан Ленглан” најбоља је потврда да их је извео на прави тениски пут и да је њиховој игри поставио темеље за висине до којих је летео Ролан Гарос.

Ђоковићева и Гулбисова игра заиста су сличне једна другој, а кад Летонац усаврши своју у сваком погледу, имаће све што наш тенисер већ поседује па је себи изборио место у великој тројци с Надалом и првим „рекетом” света Швајцарцем Рожеом Федерером.

Лепо је што су наши спортски заљубљеници у телевизијском преносу могли да виде и допадљиве потезе младог Летонца, његов одлични сервис, који по снази и стилу подсећа на громове какве шаље Американац Енди Родик, његов снажни и прецизни форхенд који Ђоковићу више пута остао недохватљив. Речју, он има разноврсни арсенал због којег је с правом предводник новог светског нараштаја и тенисер који већ сада комплетнији од већине оних које су раније усиљено стављали Ђоковићу уз раме.

Што се нашег играча тиче, била је упадљива његова врлина што корисно распоређује снагу, што је чува за најзахтевнији дуел на земљаној подлози, а упркос томе и неустрашивој нападачкој игри Летонца успева да одбије канонаду његових сервиса и да му ставља до знања ко је заиста старији. Све у свему, резултат је верна слика односа снага – Ђоковићева максимална победа с 3:0 у сетовима и Гулбисов частан отпор у сваком.

Наш тенисер је могао да спречи неизвесност у последњем сету, али је платио данак самоуверености када је при 5:4 сервирао за меч. Иако је било очигледно да Летонца већ подуго издаје снага, јер је јачина његових сервиса опала, борио се и изборио да продужи наду. Да ђаво не би дошао по своје, Ђоковић је морао да остане максимално концентрисан све до страховитог сервиса после којег се лоптица од оквира Гулбисовог рекета одбила небу под облаке.

– Нас двојица се одлично познајемо. Заједно смо тренирали. Добри смо пријатељи и изузетно ми је драго што је остварио најбољи пласман на грен-слем турнирима до сада. Време је на његовој страни – рекао је још на игралишту наш тенисер онако како су о њему зборили не тако давно.

----------------------------------------------------

Још једном напад на друго место

У дуелу са Рафаелом Надалом трећепласирани Новак Ђоковић још једном напада друго место на којем је Шпанац непрестано 150 недеља (од 25. јула 2005). Надал је први покушај нашег тенисера одбио када га је недавно победио у полуфиналу турнира из мастерс серије у Хамбургу, али је Ђоковић први пут успео да на земљаном терену узме сет „краљу шљаке” – 7:5, 2:6, 6:2.

Разлика између њих је уочи „Ролан Гароса” била 360 поена (5.585:5.225). Надал и ако одбрани трофеј остаје с истим салдом, међутим, уколико изгуби од нашег тенисера, губи и чак 550 поена, а Ђоковић осваја 250.

– Нисам дошао у Париз да обраним поене из прошлогодишњег полуфинала. Дошао сам да тријумфујем и сматрам да имам квалитет да то и остварим. Наравно, Надал је фаворит, али имам шансу, рекао је Ђоковић који, ако узме трофеј, постаје први играч после Американца Џима Куријера (1992) коме је у истој сезони пошло за руком да обједини „грен-слем” титуле из Мелбурна и Париза.

То су у ери професионализма постигли још само Аустралијанац Род Лејвер (1969), који је те године освојио сва четири највреднија трофеја и Швеђанин Матс Виландер (1988). Федерер још увек не.

О предстојећем дуелу Надал каже:

– Биће веома тешко, али обојица смо навикли на такве мечеве. Ђоковић игра заиста добро. Очекујем неизвестан и отворен сусрет какав смо недавно одиграли у Хамбургу. Све је могуће. Међутим, можемо сада само да причамо, али битно је оно што покажемо на терену. Сигурно да ми је драже што играмо на шљаци, а не на тврдој подлози, мада и Ђоковић може добро да одигра на земљи, што је и показао. Победио је у Риму, био је полуфиналиста и у Монте Карлу и у Хамбургу, сада и овде. Заправо, губио је само од Федерера и мене. Његов пут до полуфинала је био тежи од мог, али понекад то може да буде и предност.