Đoković stigao do Nadala

„Rolan Garos” je dobio prvu dvojicu polufinalista, a svetski tenis još jednog igrača od klase u najskorijoj budućnosti. Za finale će se očekivano, kao i prošle godine, prekosutra sastati neprikosnoveni „kralj šljake” Španac Rafael Nadal, koji juriša na četvrtu uzastopnu titulu, i Novak Đoković. Letoncu Ernestsu Gulbisu je najveće priznanje to što su ga i poklonici sporta kod nas prihvatili s neskrivenim simpatijama, iako je pružio žestok otpor našem najboljem teniseru.

U svojevrsnom okršaju „mladih revolveraša”, koji je trajao nešto više od tri časa, Đoković je pobedio sa 7:5, 7:6 (7:3), 7:5. Nadal je na svoj 22. rođendan pregazio zemljaka Nikolasa Almagra sa 6:1, 6:1, 6:1! Na megdan s našim igračem, koga je lane savladao sa 7:5, 6:4, 6:2, izlazi s 26 uzastopnih pobeda, dakle, bez poraza od kada je 2005. kročio u jedan od najsvetijih teniskih hramova.

Naslov jučerašnjeg Đokovićevog uspeha mogao bi da bude „Da se zna stariji”. Baš za tih 15 meseci, koliko ima više od senzacionalnog „Dečka s Baltika”, naš teniser je ispoljio veću zrelost i iskustvo od njega. Malo su prsti obe ruke da se nabroje svedočanstva o Đokovićevoj viteškoj igri u prethodne dve godine, od nezaboravnih mečeva na sva četiri najveća turnira, preko Montreala, Majamija, Rima, Idijen Velsa... Gulbis je blesnuo samo lane na Međunarodnom prvenstvu SAD (osmina finala) i sada na „Rolan Garosu”, a to je razlika koja je, čini se, presudila. U trencima koji su bili prekretnica u sva tri seta, ili je naš teniser bio na visini zadatka ili je Letoncu presekla ruka.

Načinio je čak 60 grešaka, naspram Đokovićevih 36, ali to nije bila ni posledica treme, niti straha što je preko puta treći „reket” sveta, već neustrašivosti. Gulbis ni jednog momenta nije respektovao velikog protivnika. Hrabro se upustio u bitku s njim prsa u prsa ne mareći što će možda da izgubi, a iz velike želje da se pokaže u najboljem svetlu u duelu s najvećim suparnikom u dosadašnjoj karijeri izrodila se brzopletost kao plod neiskustva i nestrpljenja.

Poraz nije prihvatio bolno, već s osmehom na licu. Razvoj događaja na terenu svih 187 minuta je nagoveštaj njihovog velikog suparništva, a zagrljaj preko mreže posle duela potvrda je prijateljstva začetog u jednoj od najčuvenijih teniskih škola na svetu.

Nikola Pilić, bivši reprezentativac Jugoslavije, a danas savetnik u našem državnom timu na Đokovićev poziv, zaista je imao razloga da se diči igrom dragulja izbrušenih pod njegovom rukom, makar i iz fotelje svog doma u Minhenu. Užitak koji su izdanci iz njegove akademije priuštili gledalištu na stadionu „Suzan Lenglan” najbolja je potvrda da ih je izveo na pravi teniski put i da je njihovoj igri postavio temelje za visine do kojih je leteo Rolan Garos.

Đokovićeva i Gulbisova igra zaista su slične jedna drugoj, a kad Letonac usavrši svoju u svakom pogledu, imaće sve što naš teniser već poseduje pa je sebi izborio mesto u velikoj trojci s Nadalom i prvim „reketom” sveta Švajcarcem Rožeom Federerom.

Lepo je što su naši sportski zaljubljenici u televizijskom prenosu mogli da vide i dopadljive poteze mladog Letonca, njegov odlični servis, koji po snazi i stilu podseća na gromove kakve šalje Amerikanac Endi Rodik, njegov snažni i precizni forhend koji Đokoviću više puta ostao nedohvatljiv. Rečju, on ima raznovrsni arsenal zbog kojeg je s pravom predvodnik novog svetskog naraštaja i teniser koji već sada kompletniji od većine onih koje su ranije usiljeno stavljali Đokoviću uz rame.

Što se našeg igrača tiče, bila je upadljiva njegova vrlina što korisno raspoređuje snagu, što je čuva za najzahtevniji duel na zemljanoj podlozi, a uprkos tome i neustrašivoj napadačkoj igri Letonca uspeva da odbije kanonadu njegovih servisa i da mu stavlja do znanja ko je zaista stariji. Sve u svemu, rezultat je verna slika odnosa snaga – Đokovićeva maksimalna pobeda s 3:0 u setovima i Gulbisov častan otpor u svakom.

Naš teniser je mogao da spreči neizvesnost u poslednjem setu, ali je platio danak samouverenosti kada je pri 5:4 servirao za meč. Iako je bilo očigledno da Letonca već podugo izdaje snaga, jer je jačina njegovih servisa opala, borio se i izborio da produži nadu. Da đavo ne bi došao po svoje, Đoković je morao da ostane maksimalno koncentrisan sve do strahovitog servisa posle kojeg se loptica od okvira Gulbisovog reketa odbila nebu pod oblake.

– Nas dvojica se odlično poznajemo. Zajedno smo trenirali. Dobri smo prijatelji i izuzetno mi je drago što je ostvario najbolji plasman na gren-slem turnirima do sada. Vreme je na njegovoj strani – rekao je još na igralištu naš teniser onako kako su o njemu zborili ne tako davno.

----------------------------------------------------

Još jednom napad na drugo mesto

U duelu sa Rafaelom Nadalom trećeplasirani Novak Đoković još jednom napada drugo mesto na kojem je Španac neprestano 150 nedelja (od 25. jula 2005). Nadal je prvi pokušaj našeg tenisera odbio kada ga je nedavno pobedio u polufinalu turnira iz masters serije u Hamburgu, ali je Đoković prvi put uspeo da na zemljanom terenu uzme set „kralju šljake” – 7:5, 2:6, 6:2.

Razlika između njih je uoči „Rolan Garosa” bila 360 poena (5.585:5.225). Nadal i ako odbrani trofej ostaje s istim saldom, međutim, ukoliko izgubi od našeg tenisera, gubi i čak 550 poena, a Đoković osvaja 250.

– Nisam došao u Pariz da obranim poene iz prošlogodišnjeg polufinala. Došao sam da trijumfujem i smatram da imam kvalitet da to i ostvarim. Naravno, Nadal je favorit, ali imam šansu, rekao je Đoković koji, ako uzme trofej, postaje prvi igrač posle Amerikanca Džima Kurijera (1992) kome je u istoj sezoni pošlo za rukom da objedini „gren-slem” titule iz Melburna i Pariza.

To su u eri profesionalizma postigli još samo Australijanac Rod Lejver (1969), koji je te godine osvojio sva četiri najvrednija trofeja i Šveđanin Mats Vilander (1988). Federer još uvek ne.

O predstojećem duelu Nadal kaže:

– Biće veoma teško, ali obojica smo navikli na takve mečeve. Đoković igra zaista dobro. Očekujem neizvestan i otvoren susret kakav smo nedavno odigrali u Hamburgu. Sve je moguće. Međutim, možemo sada samo da pričamo, ali bitno je ono što pokažemo na terenu. Sigurno da mi je draže što igramo na šljaci, a ne na tvrdoj podlozi, mada i Đoković može dobro da odigra na zemlji, što je i pokazao. Pobedio je u Rimu, bio je polufinalista i u Monte Karlu i u Hamburgu, sada i ovde. Zapravo, gubio je samo od Federera i mene. Njegov put do polufinala je bio teži od mog, ali ponekad to može da bude i prednost.