Зајам нетакнут, камата стигла

Ниједан долар Србија није потрошила од већ одобрених кредита Светске банке (СБ) у износу од 240 милиона долара, али ће, према нашој рачуници, на име камате од 0,25 одсто тај дуг бити увећан за 600.000 долара. Јер, већ за месец дана наша земља ће морати Светској банци да уплати камату од 477.500 долара, а за десет месеци још 116.000 долара.

За то време одобрени новац за путеве, школе и болнице није коришћен, јер Народна скупштина није ратификовала потписане уговоре.

(/slika2)Сајмон Греј, шеф канцеларије Светске банке у Београду, рекао је новинарима, приликом обиласка пројеката које СБ кредитира у југоисточној Србији, да су пре 10 месеци потписани уговори о кредитирању пет пројеката у износу од 192 милиона долара. Пре неколико месеци одобрен је и потписан пројекат „Децентрализација интегрисаних локалних услуга”, вредан 46,4 милиона долара, за који је камата управо почела да се обрачунава.

– За регионални развој Бора одвојили смо 43 милиона долара, за пројекте у пољопривреди одобрено је 21,5, а за наводњавање и одводњавање 49,37 милиона долара. Пројекат енергетске ефикасности вредан је 28, а кредит намењен развоју саобраћаја 50 милиона долара. Ови уговори чекају у српском парламенту безмало годину дана. Ниједан долар није искоришћен, а камата се зарачунава – упозорио је Греј и додао да су ти пројекти сада заустављени.

Како каже, СБ је спремна да по најповољнијим могућим условима кредитира обнову путева, замену прозора и осветљења и увођење бољег и јефтинијег начина грејања у школама и болницама. Новац за то је већ стигао, али се чека ратификација уговора у парламенту.

Он је, такође, најавио да ће у наредне четири године СБ одобрити Србији кредите од 600 милиона долара, односно 150 милиона долара годишње. Реч је о четворогодишњем програму СБ који је одобрен у децембру прошле године.

– За ову годину издвојили смо 150 милиона долара. Чекамо да се формира нова влада, да се договоримо око још неких пројеката које управо припремамо. Међу њима су средства за десет рудника у осам општина, као што су Алексиначки рудници и Ресавица. Осим ових еколошких пројеката, у припреми су и микрокредити за отварање нових радна места, али и за такозване бизнис инкубаторе – најавио је Грин.

Упитан да прокоментарише шта ће, у економском смислу, бити највећи изазов нове владе, Греј одговара да су то, без дилеме, нова радна места. „Питање свих питања је како смањити незапосленост”.

– Искуство показује да са повећањем броја приватизованих предузећа у свим земљама у транзицији постоји период када незапосленост расте. Доказано је, међутим, да после тог таласа отпуштања, долази до постепеног повећања броја запослености. Србија је усред тог процеса и са наставком приватизације број радних места ће се повећавати – уверен је Греј.

 А када је реч о снажним инфлационим притисцима, наш саговорник подсећа да то није само наша бољка, већ да раст цена хране „тресе” цео свет.

– Сваки покушај Народне банке Србије да то спречи, па и увођење додатних рестриктивних мера, подржаћемо и охрабрити. Много је боље спречити него касније лечити привреду од инфлације. Уосталом, бар ви у Србији знате шта значи велики раст цена. Ако имате макроекономску стабилност и предвидљивост, онда је то добра основа за долазак страних инвеститора и оних који желе да послују у Србији – истакао је Греј.

Кад је посреди раст цена нафте Греј је мишљења да држава не треба да га ограничава, без обзира на то што цене широм света дивљају. Овакав став он објашњава очекивањем да ће потрошачи бити приморани да штеде и користе алтернативне изворе енергије.