Александар Вучић на нишану

Да ли је НИН првом верзијом насловне стране „пуцао” у председника Александра Вучића или себи у ноге? Да ли су у жељи да открију ко руши „Крушик” заправо урушили свој имиџ? За сада, једино извесно је да су –  срушили своју насловну страну. Наиме, када је у среду на НИН-овој „Фејсбук” страници осванула насловна страна новог броја, у јавности се подигла прашина какав је заправо контекст фотографије – да ли је то само слика председника док разгледа штандове на сајму наоружања или ипак постоји скривена порука. Председник Вучић јуче није имао дилему, он на слици види „одличан снајпер”, али и „доказ у каквој ‘диктатури’ живимо”.

На истом месту на којем се појавила контроверзна насловница за мање од 24 сата освануло је и саопштење у којем је речено да ће НИН ипак изаћи без фотографије, јер је прва верзија „према мишљењу издавача, компаније ’Рингијер Аксел Шпрингер’, за Србију била непримерена, нарочито у земљи у којој је убијен премијер”.

А на другој друштвеној мрежи, „Твитеру”, премијерка Ана Брнабић овај случај искористила је да се обрати европосланици Тањи Фајон наводећи да НИН-ов случај представља добар пример „за разговор са представницима Европске уније о недостатку слободе медија у Србији”. Међутим, Фајонова је то видела као „неодговорно понашање”, али не и као „последицу слободе медија”.
Шта је заправо била идеја, питали смо главног и одговорног уредника НИН-а Милана Ћулибрка.

– Хтели смо да известимо јавност о уништавању наше наменске индустрије. Није ми ни на крај памети била ова конотација, већ је то била једина фотографија на којој су у истом кадру Вучић и оружје. Сложили смо се са издавачем да уклонимо фотографију како се не би причало о форми, већ о садржини – казао је за „Политику” Милан Ћулибрк и додао да нема намеру да даје оставку јер је текст о спорној трговини оружјем остао непромењен. Међутим, треба додати да је једноставном претрагом лако утврдити да су медијима доступне бројне фотографије председника Србије са сајмова наоружања, те да фотографија коју је НИН намеравао да објави свакако није „једина на којој су у истом кадру Вучић и оружје”.

Тим поводом огласио се и Танјуг, у чијем је власништву фотографија, нагласивши да је она измењена, тачније исечена и да као таква шаље другачију поруку.

– У оригиналу та фотографија је положена и ми смо, не само сада него одувек морали такве фотографије да прилагодимо формату наше насловне стране – појашњава Ћулибрик.

Међутим, цео случај мора се посматрати кроз политички тренутак у којем се дешава: власт настоји да изађе у сусрет ако не опозицији, онда бар европским парламентарцима чинећи опозицији извесне уступке. Покренут је поступак за избор чланова РЕМ-а, одвија се дијалог власти и опозиције уз посредовање европских парламентараца, а саветница за медије председника Србије Сузана Васиљевић први пут и, то баш у спорном броју, говори за НИН. Дакле, на делу су мере отопљавања. Због свега тога, поједини познаваоци медијских прилика сматрају да је оваква насловна страна можда и резултат страха – да се не створи нешто другачија слика о стању у медијима и тиме се одузме на снази аргументу о цензури.

За Удружење новинара Србије прва верзија насловне стране је „лоша уредничка одлука”, али друга насловница је „акт цензуре”.

– УНС сматра да су аутономија главног уредника и његово право да води самосталну уређивачку политику вредности којима је у Србији потребна већа заштита него до сада, иако је јасно да главни уредници, као и политичари, нису безгрешни – наводи се у саопштењу овог удружења, уз подсећање да издавач има право да штити репутацију своје компаније.
А промена насловне стране није први случај у којем издавач „Рингијер Аксел Шпрингер” није стао на страну своје редакције. Медијски стручњаци још памте да је 2011. године тадашњи уредник листа „Ало” Антоније Ковачевић смењен под политичким притиском. Наиме, Ковачевић је разрешен управо када се супротставио притиску председника Бориса Тадића на уређивачку политику листа, мада је генерални директор те компаније за централну Европу Флоријан Фелц казао да је да је разлог био то што је Ковачевић читаоцима представио Ратка Младића „као људско биће” не спомињући да је оптужен за ратне злочине.
Међутим, треба рећи и то да ово није прво НИН-ово проклизавање у одабиру наслових страна. После фантома из Савамале, на којој је министар полиције Небојша Стефановић оптужен за нелегално рушење и то без доказа, а на основу командне одговорности, бурне реакције је изазвала и насловница са капијом Аушвица на којој је на немачком написано „Рад ослобађа”. Редакција НИН-а тада је објаснила да је је реч о критици Владе Србије због непоштовања закона о раду.

Ова насловница била је упадљива и по одсуству сваке интроспекције, јер се баш ова европска компанија отарасила скоро целе редакције НИН-а коју је добила куповином овог најстаријег српског недељника. Тада су по хитном поступку смењени главни уредник и његови најближи помоћници и понуђено им је да за плату од 20.000 динара буду помоћници „правим” новинарима.