Хидинк против руске традиције

Тешко да је нека репрезентација више радила у корист своје штете од Русије, откако је пре деценију и по наставила континуитет Совјетског савеза. На четири велика такмичења на која је отишла (на три није ни стигла) потресали су је неуспеси и унутрашњи сукоби, па се сваки пут учешће завршавало већ после три утакмице у групи.

Руси као да су пуцали себи у ногу и пред овогодишњи Европски шампионат у Аустрији и Швајцарској, на који се не би пласирали да није било сензационалне победе Хрватске над Енглеском усред Лондона у последњем колу квалификација прошле јесени. Те вечери они су играли у Андори где није много недостајало да упропасте помоћ која им је стигла од Хрвата. Победили су са само 1:0, при чему су се грчевито бранили последњих десетак минута пошто је због насртаја на противничког играча искључен Андреј Аршавин, капитен и најбољи фудбалер „зборнаје команде”. Због те непромишљености он ће пропустити прве две утакмице на „Еуру 2008”, против фаворита „Д” групе Шпаније и првака Европе Грчке и бити на располагању тек за сусрет са Шведском, када може да буде касно.

Додуше, можда без Аршавина Русија успе да трасира пут ка успеху, као што је то недавно урадио његов тим Зенит у реваншу полуфинала Купа Уефа против Бајерна из Минхена. Иако 26-годишњи офанзивни играч није играо због казне, садашњи руски првак је савладао немачког првака  са 4:0 (први меч 1:1) и отишао у финале у коме се, са њим као играчем утакмице, домогао трофеја.

Као и Зенит који води Дик Адвокат, и репрезентација на кормилу има холандског тренера. Гус Хидинк, некада на челу Холандије (четвртфинале на ЕП 1996, четврти на СП 1998), Јужне Кореје (иста позиција на СП 2002) и Аустралије (други круг на СП 2006), девети је селектор Руса од распада СССР-а. После више од деценију без успеха, 2006. године је уложен велики новац у његово ангажовање: потписао је уговор на две и по године за 2,65 милиона америчких долара годишње, плус бонуси за успех.

Хидинк, који се на клупској сцени прославио са ПСВ Ајндховеном, има искуства са проблематичном атмосфером у репрезентацији (1996. усред ЕП рекао збогом Едгару Давидсу, на СП 1998. кобном за Југославију), која Русију није заобилазила у ранијим наступима на великим такмичењима. Његов садашњи помоћник у стручном штабу Александар Бородјук био је један од седморице репрезентативаца, предвођених капитеном Игором Шалимовим, који су у дебију на „мундијалима”, у САД 1994. бојкотовали селектора Павела Садирина, са којим су водили рат и јавно. На Европском шампионату у Енглеској 1996. следећи кормирал Олег Романцев оптужио је Сергеја Кирјакова да нарушава морал у екипи и послао га кући, а после неславног учинка тима на терену, окривио још двојицу, голмана Дмитрија Харина и нападача Андреја Канчелскиса. Играчи су узвратили оптужбама да је селектор алкохоличар.

Руси су пропустили следећа издања светског купа и европског скупа најбољих, а онда је настављено по старом. На „Мундијалу” 2002. група је била лака да не може бити лакша, али ни то није помогло. После победе над Тунисом, уследио је пораз од домаћина Јапана, који је довео до нереда и у Москви. У последњем колу могао је да им буде довољан и бод против Белгије, која је водила са 1:0, па са 2:1 и 3:1, победивши са 3:2. Романцев који се на место селектора вратио 1999. добио је аутоматски отказ, а његов некадашњи асистент Јарцев није био успешнији две године касније. На Европском шампионату у Португалији, изазвао је потресе одлуком да после пораза од Шпаније у првој утакмици, одстрани из репрезентације Александра Мостовоја, најискуснијег фудбалера којег је имао, па је после неуспеха против домаће Португалије у другом колу Русија била прва која је купила карте за повратак кући. Права је иронија да је у трећем колу са 2:1 савладала Грчку, која је касније освојила титулу. Квалификације за „Мундијал” у Немачкој 2006. године, у којима су на пут стали Словаци, остале су упамћене по најтежем поразу који је Русија доживела, од чак 7:1 у Португалији...

Два од три тима који су били ривали пре четири године, сада су поново препрека у борби за једно од два места која воде у четвртфинале. На старту Руси поново играју са Шпанијом, 10. јуна у Инсбруку од 18 часова, а онда са Грцима 14. 6. у Салцбургу од 20.45 ч. Са Шведском, са којом у лондонској кладионици „Вилијем Хил” деле 11. позицију на листи фаворита, састају се 18.6. у Инсбруку од 20.45 ч.

„Да будем искрен, ми нисмо фаворити, али у репрезентацији постоји амбиција. Веома сам срећан када видим колика је жеља играча да играју за своју земљу”, каже 61-годишњи Хидинк, чији позив је одбио Игор Денисов, један од Зенитових хероја.

На голу ће бити Акинфејев. Стубови одбране су Игнашевич и близанци Березуцки. Када се игра са четворицом дефанзиваца, шансу добија и Ањуков. Русија је у квалификацијама примила само седам голова (четири од Енглеза) захваљујући и својим дефанзивним везним играчима Семшову и Зирианову. Офанзивни везисти на које се пре свих рачуна су Биљалетдинов, Жирков, Бистров, Саенко и Торбинскиј. Средину појачава и Аршавин, који у нападе креће из дубине, а у његовом одсуству вођа навале тражиће се између Погребњака, Сичева и Пављученка, који нису били стандардни у квалификацијама, у којима су Руси освојили два бода против Хрвата и само један у двомечу са Израелом.

У пријатељској утакмици са Румунијом у марту претрпљен је пораз од 3:0, а за последња три спаринг партнера уочи „Еура” изабрани су Казахстан (победа од 6:0 прошлог петка), Србија (данас) и Литванија (4. јун).

Тачно две деценије после финала „Еура” у којем је Холандија била прејака за СССР, који је иначе такође имао серију лоших резултата (без учешћа на завршном турниру ЕП 1976, 1980. и 1984), холандски стручњак предводи репрезентацију Русије у којој само један од 23 члана игра у иностранству. Велика улагања у руску лигу допринела су да играчи остану, али у односу на тај новац ни два Купа Уефа (ЦСКА освајач 2005) нису прави наговештај веће руске улоге у европском клупском фудбалу. Можда репрезентација ипак може да оствари нешто слично као руски национални тим у хокеју на леду, где је управо ове године освојена титула првака света после деценију и по неуспеха...

---------------------------------------------------

Састав тима

ГОЛМАНИ: Игор Акинфејев (ЦСКА, Москва, 22 године), Владимир Габулов (Амкар, 24), Вјачеслав Малафејев (Зенит, 29). ОДБРАНА: Александар Ањуков (Зенит, 25), Алексеј Березуцки (ЦСКА, Москва, 25), Василиј Березуцки (ЦСКА, Москва, 25), Сергеј Игнашевич (ЦСКА, Москва, 28), Денис Колодин (Динамо, Москва, 26), Роман Широков (Зенит, 26), Ренат Јанбајев (Локомотива, Москва, 24). ВЕЗНИ РЕД: Динијар Биљалетдинов (Локомотива, Москва, 23), Дмитриј Торбински (Локомотива, Москва, 24), Владимир Бистров (Спартак, Москва, 24), Јуриј Жирков (ЦСКА, Москва, 24), Константин Зирианов (Зенит, 30), Игор Семшов (Динамо, Москва, 30), Сергеј Семак (Рубин, 32). НАПАД: Роман Адамов (Москва, 25), Роман Пављученко (Спартак, Москва, 26), Дмитриј Сичев (Локомотива, Москва, 24), Павел Погребњак (Зенит, 24), Андреј Аршавин (Зенит, 27), Иван Саенко (Нирнберг, 24). Селектор: Гус Хидинк.