Hidink protiv ruske tradicije

Teško da je neka reprezentacija više radila u korist svoje štete od Rusije, otkako je pre deceniju i po nastavila kontinuitet Sovjetskog saveza. Na četiri velika takmičenja na koja je otišla (na tri nije ni stigla) potresali su je neuspesi i unutrašnji sukobi, pa se svaki put učešće završavalo već posle tri utakmice u grupi.

Rusi kao da su pucali sebi u nogu i pred ovogodišnji Evropski šampionat u Austriji i Švajcarskoj, na koji se ne bi plasirali da nije bilo senzacionalne pobede Hrvatske nad Engleskom usred Londona u poslednjem kolu kvalifikacija prošle jeseni. Te večeri oni su igrali u Andori gde nije mnogo nedostajalo da upropaste pomoć koja im je stigla od Hrvata. Pobedili su sa samo 1:0, pri čemu su se grčevito branili poslednjih desetak minuta pošto je zbog nasrtaja na protivničkog igrača isključen Andrej Aršavin, kapiten i najbolji fudbaler „zbornaje komande”. Zbog te nepromišljenosti on će propustiti prve dve utakmice na „Euru 2008”, protiv favorita „D” grupe Španije i prvaka Evrope Grčke i biti na raspolaganju tek za susret sa Švedskom, kada može da bude kasno.

Doduše, možda bez Aršavina Rusija uspe da trasira put ka uspehu, kao što je to nedavno uradio njegov tim Zenit u revanšu polufinala Kupa Uefa protiv Bajerna iz Minhena. Iako 26-godišnji ofanzivni igrač nije igrao zbog kazne, sadašnji ruski prvak je savladao nemačkog prvaka  sa 4:0 (prvi meč 1:1) i otišao u finale u kome se, sa njim kao igračem utakmice, domogao trofeja.

Kao i Zenit koji vodi Dik Advokat, i reprezentacija na kormilu ima holandskog trenera. Gus Hidink, nekada na čelu Holandije (četvrtfinale na EP 1996, četvrti na SP 1998), Južne Koreje (ista pozicija na SP 2002) i Australije (drugi krug na SP 2006), deveti je selektor Rusa od raspada SSSR-a. Posle više od deceniju bez uspeha, 2006. godine je uložen veliki novac u njegovo angažovanje: potpisao je ugovor na dve i po godine za 2,65 miliona američkih dolara godišnje, plus bonusi za uspeh.

Hidink, koji se na klupskoj sceni proslavio sa PSV Ajndhovenom, ima iskustva sa problematičnom atmosferom u reprezentaciji (1996. usred EP rekao zbogom Edgaru Davidsu, na SP 1998. kobnom za Jugoslaviju), koja Rusiju nije zaobilazila u ranijim nastupima na velikim takmičenjima. Njegov sadašnji pomoćnik u stručnom štabu Aleksandar Borodjuk bio je jedan od sedmorice reprezentativaca, predvođenih kapitenom Igorom Šalimovim, koji su u debiju na „mundijalima”, u SAD 1994. bojkotovali selektora Pavela Sadirina, sa kojim su vodili rat i javno. Na Evropskom šampionatu u Engleskoj 1996. sledeći kormiral Oleg Romancev optužio je Sergeja Kirjakova da narušava moral u ekipi i poslao ga kući, a posle neslavnog učinka tima na terenu, okrivio još dvojicu, golmana Dmitrija Harina i napadača Andreja Kančelskisa. Igrači su uzvratili optužbama da je selektor alkoholičar.

Rusi su propustili sledeća izdanja svetskog kupa i evropskog skupa najboljih, a onda je nastavljeno po starom. Na „Mundijalu” 2002. grupa je bila laka da ne može biti lakša, ali ni to nije pomoglo. Posle pobede nad Tunisom, usledio je poraz od domaćina Japana, koji je doveo do nereda i u Moskvi. U poslednjem kolu mogao je da im bude dovoljan i bod protiv Belgije, koja je vodila sa 1:0, pa sa 2:1 i 3:1, pobedivši sa 3:2. Romancev koji se na mesto selektora vratio 1999. dobio je automatski otkaz, a njegov nekadašnji asistent Jarcev nije bio uspešniji dve godine kasnije. Na Evropskom šampionatu u Portugaliji, izazvao je potrese odlukom da posle poraza od Španije u prvoj utakmici, odstrani iz reprezentacije Aleksandra Mostovoja, najiskusnijeg fudbalera kojeg je imao, pa je posle neuspeha protiv domaće Portugalije u drugom kolu Rusija bila prva koja je kupila karte za povratak kući. Prava je ironija da je u trećem kolu sa 2:1 savladala Grčku, koja je kasnije osvojila titulu. Kvalifikacije za „Mundijal” u Nemačkoj 2006. godine, u kojima su na put stali Slovaci, ostale su upamćene po najtežem porazu koji je Rusija doživela, od čak 7:1 u Portugaliji...

Dva od tri tima koji su bili rivali pre četiri godine, sada su ponovo prepreka u borbi za jedno od dva mesta koja vode u četvrtfinale. Na startu Rusi ponovo igraju sa Španijom, 10. juna u Insbruku od 18 časova, a onda sa Grcima 14. 6. u Salcburgu od 20.45 č. Sa Švedskom, sa kojom u londonskoj kladionici „Vilijem Hil” dele 11. poziciju na listi favorita, sastaju se 18.6. u Insbruku od 20.45 č.

„Da budem iskren, mi nismo favoriti, ali u reprezentaciji postoji ambicija. Veoma sam srećan kada vidim kolika je želja igrača da igraju za svoju zemlju”, kaže 61-godišnji Hidink, čiji poziv je odbio Igor Denisov, jedan od Zenitovih heroja.

Na golu će biti Akinfejev. Stubovi odbrane su Ignaševič i blizanci Berezucki. Kada se igra sa četvoricom defanzivaca, šansu dobija i Anjukov. Rusija je u kvalifikacijama primila samo sedam golova (četiri od Engleza) zahvaljujući i svojim defanzivnim veznim igračima Semšovu i Zirianovu. Ofanzivni vezisti na koje se pre svih računa su Biljaletdinov, Žirkov, Bistrov, Saenko i Torbinskij. Sredinu pojačava i Aršavin, koji u napade kreće iz dubine, a u njegovom odsustvu vođa navale tražiće se između Pogrebnjaka, Sičeva i Pavljučenka, koji nisu bili standardni u kvalifikacijama, u kojima su Rusi osvojili dva boda protiv Hrvata i samo jedan u dvomeču sa Izraelom.

U prijateljskoj utakmici sa Rumunijom u martu pretrpljen je poraz od 3:0, a za poslednja tri sparing partnera uoči „Eura” izabrani su Kazahstan (pobeda od 6:0 prošlog petka), Srbija (danas) i Litvanija (4. jun).

Tačno dve decenije posle finala „Eura” u kojem je Holandija bila prejaka za SSSR, koji je inače takođe imao seriju loših rezultata (bez učešća na završnom turniru EP 1976, 1980. i 1984), holandski stručnjak predvodi reprezentaciju Rusije u kojoj samo jedan od 23 člana igra u inostranstvu. Velika ulaganja u rusku ligu doprinela su da igrači ostanu, ali u odnosu na taj novac ni dva Kupa Uefa (CSKA osvajač 2005) nisu pravi nagoveštaj veće ruske uloge u evropskom klupskom fudbalu. Možda reprezentacija ipak može da ostvari nešto slično kao ruski nacionalni tim u hokeju na ledu, gde je upravo ove godine osvojena titula prvaka sveta posle deceniju i po neuspeha...

---------------------------------------------------

Sastav tima

GOLMANI: Igor Akinfejev (CSKA, Moskva, 22 godine), Vladimir Gabulov (Amkar, 24), Vjačeslav Malafejev (Zenit, 29). ODBRANA: Aleksandar Anjukov (Zenit, 25), Aleksej Berezucki (CSKA, Moskva, 25), Vasilij Berezucki (CSKA, Moskva, 25), Sergej Ignaševič (CSKA, Moskva, 28), Denis Kolodin (Dinamo, Moskva, 26), Roman Širokov (Zenit, 26), Renat Janbajev (Lokomotiva, Moskva, 24). VEZNI RED: Dinijar Biljaletdinov (Lokomotiva, Moskva, 23), Dmitrij Torbinski (Lokomotiva, Moskva, 24), Vladimir Bistrov (Spartak, Moskva, 24), Jurij Žirkov (CSKA, Moskva, 24), Konstantin Zirianov (Zenit, 30), Igor Semšov (Dinamo, Moskva, 30), Sergej Semak (Rubin, 32). NAPAD: Roman Adamov (Moskva, 25), Roman Pavljučenko (Spartak, Moskva, 26), Dmitrij Sičev (Lokomotiva, Moskva, 24), Pavel Pogrebnjak (Zenit, 24), Andrej Aršavin (Zenit, 27), Ivan Saenko (Nirnberg, 24). Selektor: Gus Hidink.