Најугроженија деца мигранти која путују сама

Око 400 миграната од пре два дана се налази у прихватном центру у Прешеву, а међу њима је највише Сиријаца. Овај центар, каже Ханс Фридрих Шодер, шеф представништва Високог комесаријата УН за избеглице (УНХЦР) у Србији, отворен је после једногодишње паузе због повећаног броја миграната који пролазе кроз нашу земљу.

– Ове године регистровали смо два пута више избеглица него лане, од јануара до половине новембра око 27.000 миграната прошло је Србијом, док је у истом периоду у 2018. забележено 14.200 миграната. У новембру, на пример, њихов број је износио око 4.800, а сваког месеца се повећава за неколико стотина. Тренд пораста броја миграната почео је у јуну, али није карактеристичан само за Србију, већ за целу Европу. Можемо само да спекулишемо о разлозима, а међу њима се најчешће помињу дешавања у Сирији, али и у Турској – објашњава Шодер у разговору са новинарима.

Ипак, он напомиње да нам не прети нова мигрантска криза и подсећа да је 2015. године за само три дана у нашу земљу ушло 30.000 миграната, колико их се за 2019. предвиђа на годишњем нивоу. Чињеница је и да сваке године у ово доба расте број оних који покушавају да балканском рутом стигну до западне Европе пре почетка зиме.

Највише забрињава податак да чак око 3.000 миграната, односно око 10 одсто на годишњем нивоу за 2019, чине деца без пратње.

– У Србији у сваком тренутку борави између 400 и 500 деце која су на пут ка западној Европи пошла сама. Највећи број њих су дечаци, и то из Авганистана, најмлађи имају десетак година, а највише је оних у тинејџерском добу, од 15 до 18 година – објашњава Шодер.

Ова деца по правилу немају документа, а по речима представника УНХЦР-а често нису ни регистрована у земљама из којих потичу. Готово је немогуће тачно одредити њихов узраст, а они сами често прикривају колико имају година: неки се представљају старијима сматрајући да ће их тако лакше пустити да што пре наставе своје илегално путовање, док други тврде да су млађи него што јесу. Они су, подсећа Шодер, најрањивија категорија, јер су потпуно незаштићени, на удару трговаца људима, кријумчара, изложени свакој врсти злостављања.

– Помажемо им у сарадњи са невладиним организацијама чији волонтери са њима иду где год треба. Проблем је, међутим, што их њихови родитељи и чланови породице нагоне да што пре наставе пут ка западној Европи и практично враћају шверцерима, који их нелегалним каналима спроводе кроз земљу – напомиње Шодер.

За ову децу обезбеђени су и посебни центри за смештај у Лозници, Нишу и Београду, нека се задрже само неколико дана, а има и оних који месецима, па и годину, две бораве у Србији. Сви дечаци и девојчице који дуже бораве у нашој земљи почињу и да похађају наставу, а у савладавању градива помажу им млади волонтери који су уједно и преводиоци.

И ове године највише миграната долазило је преко Северне Македоније, Бугарске, Румуније, а мањи број њих користио је руте кроз Црну Гору и Албанију.

Тешко до здравствених услуга

Србија пружа мигрантима уточиште и обезбеђује храну и по томе је изузетак у окружењу, сматра Ханс Фридрих Шодер. Ипак, проблема у збрињавању ових људи и даље има, пре свега у компликованим процедурама неопходним за добијање здравствене услуге. Многи се жале да не могу да оду на преглед, јер им у здравственим установама траже валидне здравствене легитимације, које мигранти не добијају.