Дрон открива квар на топловоду

Слика на екрану је подељена на пола. С једне стране је видео-снимак улице из птичје перспективе. Упоредо с њим се приказује идентичан кадар, али у црвеним и жутим нијансама. Тако изгледа приказ с дрона опремљеног термовизијском камером која, док летелица иде дуж трасе градског топловода, региструје топлоту. Тамо где се део улице изразито црвени, значи да је температура ниска, па постоји могућност да је дошло до квара на инсталацијама. А ако је приказ изразито жут, значи да је претерано вруће под асфалтом, па ваља проверити да ли из напукле цеви куља вода.

Овакве камере на дроновима користе се и у нашој земљи. За то је заслужан Национални кластер беспилотних летелица. Једна од чланица тог кластера „Дамиба”, како каже њен представник Владимир Бабић, већ користи дронове за потребе електрана у Београду, како би се на једноставан и јефтин начин открили или предупредили кварови на топловоду.

„Термовизијске камере на беспилотним летелицама утврђују топлоту свега што сниме и приказују је у бојама. Оне не гледају кроз зид или асфалт, већ региструју зрачење објеката, али на неки начин јесу попут рендгена”, наводи Бабић.

Уз термовизијску сваки дрон је опремљен и „класичном” видео-камером. Читав систем функционише тако што се летелица упућује у ваздух рано ујутру, по хладном времену, кад су температурне разлике између инсталација и спољашње средине најизраженије и самим тим најуочљивије.

„Дешава се да претерана боја не указује нужно на квар, јер постоје материјали који емитују топлоту, попут алуминијума. Такође, повишена температура може указивати на изливање воде на одређеној тачки испод асфалта. Тада је потребно лоцирати где је конкретно пукла цев. То значи да је за овакав надзор потребна и обученост. Осим превентивне, постоји и интервентна употреба беспилотних летелица с термовизијским камерама кад је реч о топловодима. То значи да, ако су у неком делу града хладни радијатори, шаље се дрон да би се установило шта се десило с инсталацијама”, објашњава Бабић.

Надзор топловода из ваздуха, према његовим речима, само је један од начина на који се у Србији и свету примењују беспилотне летелице с термовизијским камерама. Бабић наводи да је њихова употреба посебно значајна у ванредним ситуацијама. Тако су приликом поплава 2014. у Обреновцу коришћене како би из ваздуха били лоцирани угрожени људи по крововима кућа, шумама и другим теже приступачним локацијама. Јер, као што се на овај начин може регистровати ниво топлоте инсталација скривених под асфалтом, исто тако се може запазити топлота коју емитује људско тело чак и кад се на пример изнад њега налазе крошње дрвећа због којих не може да буде опажено обичном видео-камером.

„У свим ванредним ситуацијама, термовизијске камере на беспилотним летелицама су вишеструко захвалне јер је много јефтиније подићи дрон него хеликоптер, а при том уграђени џи-пи-ес одаје координате траженог објекта”, наводи Бабић.

Беспилотне летелице с оваквим камерама, према његовим речима, примену имају и у откривању потенцијалних пожара на депонијама.

„Када се снимањем депоније запази акумулација топлоте, постоји могућност да је то тињање одложеног смећа које онда може да се угаси тако што га багер ’измуља’”, истиче Бабић.

Овакви дронови се и у природним срединама користе у најразличитије сврхе попут лоцирања ларви комараца у води, али и за проверу електричних постројења попут далековода, јер откривају лоше спојеве код којих је температура уобичајено виша. Тиме се спречавају могући пожари, хаварије и штете.

Преглед манастирских зидина

О распону употребе термовизијских камера не само с неба него и са земље сведочи и Саша Жилић. Њега су надлежне државне институције за заштиту културног наслеђа ангажовале да на овај начин снима зидине манастира Сопоћани како би утврдио стање малтера на овом споменику културе.

„Тај посао је рађен у зимским условима тако што је манастир загреван изнутра калорифером а потом су термовизијском камером снимани зидови. Тамо где малтер није добро залепљен емитује се већа топлота и требало би га поправити”, објашњава Жилић за „Политику”.