Политичари преговарају – свет се прегрејава

МАДРИД - Од када су политичари света почели преговоре о клими, плаћа се „такса” за то: свет је један степен топлији, а хиљаду милијарди тона леда се истопило и нестало.

Док политички лидери говоре о решавању проблема климатских промена, човечанство је избацило више гасова који повећавају топлоту, загрева се и претрпео је стотине екстремних временских непогода.

Пожари су горели, лед се отопио и мора су порасла.

Прва дипломатска конференција Уједињених нација о климатским променама била је у Рио де Жанеиру 1992. године, а најновија почиње у понедељак у Мадриду, преноси Бета.

Ево шта се догодило са Земљом од тада:

- Ниво угљен-диоксида у ваздуху је скочио са око 358 делова на милион, на готово 412 - по америчкој Националној управи за океане и атмосферу. То је пораст од 15 одсто за 27 година.

- Годишња емисија угљен-диоксида из фосилних горива и индустрије скочила је са 6,06 милијарди метричких тона угљеника 1992. године на 9,87 милијарди метричких тона 2017. године - по организацији „Global Carbon Project”. То је повећање од 63 одсто за 25 година.

- Просечна температура у свету је порасла ;за 0,57 степени Целзијуса за 27 година, преноси НОАА.

- Од 1. јануара 1993. године, догодиле су се 212 временске непогоде, сврстане међу катастрофе у Сједињеним Државама од којих је свака коштала најмање милијарду долара, рачунајући и инфлацију. Укупно коштале су 1.450 милијарди долара и убиле више од 10.000 људи. То је у просеку 7,8 таквих катастрофа годишње од 1993, док их је од 1980 до 1992. било ;3,2 годишње, преноси НОАА.

- Амерички „Индекс климатских екстрема” скоро се удвостручио од 1992. до 2018. године, по НОАА. Тај индекс узима обухвата велика одступања од уобичајене температуре, сушу и пратеће појаве, веома јаке пљускове, јаче од уобичајених.

- Девет од 10 најскупљих урагана који су погодили Сједињене Државе (штета прилагођена за инфлацију) догодило се од 1992, преноси НОАА.

- Изгорела површина у Сједињеним Државама се више него удвостручила од петогодишњег просека од 1.335.462 хектара (1,3 милиона) 1992. на 3.075.610 хектара (3,0 милиона) 2018. године.

- Просечна годишња покривеност Арктичког мора (околина Северног пола) ледом се смањила са 12,1 милиона квадратних километара 1992. године, на 10,1 милиона квадратних километара 2019. године, по Националном центру САД за податке о снегу и леду. То је смањење од 17 одсто.

- Ледена плоча на Гренланду изгубила је 5,2 хиљаде милијарди тона (4,7 хиљада милијарди метричких тона) леда од 1993. до 2018. године, по студији Зборника Националне академије наука САД.

- Ледена плоча на копну Антарктика (Јужни пол) изгубила је 3.000 милијарде тона (2,7 хиљада милијарди метричких тона) леда од 1992. до 2017. године, показало је истраживање објављено у часопису „Нејчр”.

- Ниво мора у целом свету се ;од 1992. у просеку подизао ;за 2,9 милиметара годишње. То је укупно 78,3 милиметара, према НОАА.