Западни Балкан не сме да буде црна рупа

Ако би цео Балкан био у ЕУ, онда бисмо могли да снажније промовишемо наше регионалне интересе онако како Вишеградска група или нордијске земље промовишу своје регионалне интересе у ЕУ. То би било у грчком националном интересу и у интересу осталих балканских земаља. Подржавамо проширење ЕУ на западни Балкан и због чињенице да Европа мора бити целовита. Западни Балкан не може бити црна рупа, каже Јоргос Катругалос, званичник Сиризе и донедавни грчки министар спољних послова.

Катругалос је у левичарској влади Алексиса Ципраса прво био министар рада и социјалне политике, потом заменик министра спољних послова задужен за Европу и коначно шеф дипломатије. Пре тога био је члан Европског парламента, а сада је универзитетски професор јавног права и посланик Сиризе у националној скупштини. У Београду је у организацији Института за европске студије прошле недеље одржао предавање „Грчка спољна политика од Ципраса до Мицотакиса”. Грчка је недавно добила новог премијера Киријакоса Мицотакиса и владу конзервативне Нове демократије, али Катругалос у интервјуу за „Политику” истиче да у спољној политици његове земље „постоји континуитет у већини питања”.

„Позиција према Косову или Кипру су константе грчке спољне политике. Влада Сиризе је промовисала подједнако добре односе и са САД и са Кином, што није било лако с обзиром на њихов ривалитет. Наш политички дом је ЕУ, али смо и мост између ЕУ и Кине, Русије и арапског света. Пробали смо да радимо на томе и надамо се да ће то остати грчка спољна политика”, истиче Катругалос.

Мицотакис се као лидер опозиције противио Преспанском споразуму, али сад тврди да ће поштовати договорено. Да ли то значи да се Преспански споразум више неће доводити у питање?

Док се Ципрас понео као државник мислећи на дугорочан интерес наше земље, Мицотакис се противио договору због краткорочног политичког интереса. Ипак, добро је да постфактум не доводи споразум у питање. То је важна порука за регион – да кроз дијалог и дипломатију можемо решити проблеме. Промовисали смо национални интерес и решили конфликт у сарадњи са међународним правом. Према Северној Македонији смо се опходили као према суседима, а не као према ривалима.

Да ли је и подршка западном Балкану константа грчке спољне политике?

Јесте. Ја сам много пута у Савету ЕУ говорио да су Србија и Црна Гора најдаље одмакле и да су испунили готово све критеријуме. Последња одлука Европског савета да не одреди датум за почетак преговора са Северном Македонијом и Албанијом историјска је грешка јер показује да се не можете сто одсто уздати оно што вам каже ЕУ. Мислим да реформисање ЕУ које захтева Француска није у сукобу с ширењем ЕУ.

Да ли сте као министар трпели амерички и европски притисак због кинеских инвестиција?

Кад су ме Американци питали шта ми то радимо са Кинезима, одговорио сам им да је обим кинеских инвестиција у Грчкој релативно мали у поређењу са кинеским улагањима у земље исте величине попут Шведске или Португалије. Највећи део кинеских инвестиција отишао је у луку Пиреј, где имају само управу. То су чисто комерцијална улагања без икакве безбедносне претње. Подсетио сам Американце да је Грчка због кризе изгубила инвестиције у вредности од сто милијарди долара и питао их да ли они сами то могу да надокнаде. Наравно да је одговор био да не могу. Није у супротности са интересима ЕУ ако имамо добре односе са осталима земљама. Напротив. То је грчки допринос ЕУ.

С одласком Сиризе у опозицију, ниједна земља ЕУ више нема левицу на власти. Шта то значи за крајње левичарске европске партије у Европи?

Били смо једина левичарска странка на власти у Европи, а сада желимо да у Европи формирамо фронт левичарских партија, социјалдемократа, зелених... Добро је што је владајућа левичарска коалиција формирана у Португалији и што се таква прави у Шпанији. Треба се супротставити политици да богати постају све богатији, а сиромашни све сиромашнији. Последњих деценија влада мишљење да тржишта морају да буду слободна и да социјална права морају да буду запостављена зарад конкурентности. То није истина. Погледајте скандинавске земље – оне су и конкурентне и имају социјалну мрежу која штити све. Наше решење је управо то. Душа европског идентитета је европски социјални модел. Ми не говоримо ништа револуцинарно, то се налазило у корену европског пројекта све до доласка Маргарет Тачер и неолиберализма.

Осим што је једина имала крајњу левицу на власти, Грчка је занимљива и по томе што је по тамошњем Пасоку настао и појам „пасокификација”, драматично слабљење социјалдемократских партија...

Да, тај термин описује шта се дешава са социјалним демократама кад почну да се идентификују с неолибералима. Тај талас су имали и у Великој Британији с Тонијем Блером и у Немачкој са Герхрадом Шредером. Толико су се приближили неолиберализму да више није било важно да ли је на власти неолиберална странка или социјалдемократија. То је ишло на штету социјалдемократских партија. Ослабиле су свуда изузев у Шпанији и Португалији, где су ове странке ушле у коалицију са левичарским партијама. У Британији Џереми Корбин сад покушава да оснажи стари дух лабуризма и сарадњу са синдикатима и јачање социјалних служби пре свега здравствене заштите. Зато и предлажемо фронт левичара, социјалдемократа и зелених. Ако социјалдемократске странке не види да је то једини излаз из кризе, завршиће као Пасок.

Како одговарате на критике Јаниса Варуфакиса да Сириза ипак није права левица јер је пристала на условљавања тројке (представници Европске комисије, Европске централне банке и Међународног монетарног фонда)?

То је био болан компромис. Алтернатива је био слом наше економије. Екстремна десница у ЕУ је хтела да пошаље поруку – ко скрене са пута неолиберализма, своју земљу води у пропаст. То није било оно што смо обећали на изборима, али смо пробали да водимо социјално осетљиву политику да би се што пре завршио период супервизије наше економије.

Да ли то значи да левица ипак мора да пристаје на штошта без обзира на обећања?

То није била наша жеља. Знали смо да је то неолиберални пројекат и зато смо водили паралелан програм социјалних мера. Морали смо да пристанемо због специфичне ситуације са великим дугом и уцењивањем да ће нам затворити банке. Грчка је изашла из кризе, наша економија више није под контролом Брисела и ми то сматрамо успехом.