Опасност на два точка

Искусни мотоциклисти кажу да се са мотора пада пре или касније. Они који се надају да се њима то неће догодити могу се назвати оптимистима. Само у претходна три дана један мотоциклиста је погинуо, а 10 их је повређено. Стручњаци кажу да су најчешћи узроци ових незгода прекорачење брзине и неношење кациге, а статистика показује да се број удеса у којима учествују мотоциклисти из дана у дан повећава.

Пре неколико дана је на углу Његошеве и Улице Алексе Ненадовића тешко повређен возач скутера Душан В. (21), а са скутера је у Пауновој улици на Бањици пао мотоциклиста који се лакше повредио. Готово идентична незгода догодила се и седамнаестогодишњаку на Цераку, ау удесу аутомобила и мотора у Булевару краља Александра лакше је повређен шеснаестогодишњи С. К. Забележени су и случајеви судара мотоцикла и таксија у Борчи, а првог дана јуна у Улици цара Душана мотор се сударио са џипом, док је мотоциклиста на Авалском путу слетео са коловоза.

Процењује се да у главном граду тренутно има око 13.000 регистрованих мотоцикала чији увоз, за разлику од аутомобила, није ограничен годинама производње нити еколошким стандардима мотора.

У Саобраћајној полицији тврде да највеће проблеме праве старији малолетници којима мотор служи као статусни симбол. Анализа статистике саобраћајних несрећа у којима су учествовали мотоцикли показала је да су две трећине настрадалих углавном били возачи млађи од 30 година. Они најчешће немају навику да носе кацигу коју доживљавају као непотребан терет.

– Невољу представља и недостатак културе у саобраћају. Тачно је да су у Београду велике гужве, али ништа другачије није ни у другим светским метрополама. Апсурдно је да полиција казнама треба да тера возаче да штите себе и свој живот – истичу у Саобраћајној полицији и додају да понекад намерно не јуре необуздане мотоциклисте који када примете патролу додају гас и ударе у неки аутомобил или „покупе” случајног пролазника.

Према речима Дамира Окановића, председника Српског комитета за безбедност саобраћаја, наши прописи засад предвиђају обавезу ношења само кациге, јер су повреде главе, поред повреда кичме, најчешћи фактор који доприноси погибијама возача и путника мотоцикала.

– Основни задатак кациге је да штити главу, тачније мозак. Према неким проценама, она смањује могућност погибије за 80 одсто.Поред тога, она штити возача од струјања ваздуха, прашине и инсеката. Законом није дефинисан обавезни тип кациге, али је боље имати ишта, макар то била и „ноша” из неке далекоистчне земље, него препустити лобањи да прими сву силину ударца. Ипак, препоручујемо ношење „затворене” кациге која пружа заштиту целој глави, укључујући и браду. Веома је важно везивати кацигу јер у тренутку судара са другим возилом, невезана кацига може пасти са главе и мозак тада остаје заштићен само крхком лобањом – наглашава Окановић и препоручује коришћење и остале заштитне опреме као што су леђни оклоп, такозвана „корњача”, мото-јакна, и мото-рукавице.

Др Бранко Сбутега, начелник Одељења за научноистраживачки рад и пи-ар Института за ортопедско-хируршке болести „Бањица”, каже да су повреде мотоциклиста веома тешке и опасне по живот. Он објашњава да је велика грешка што возачи двоточкаша не носе кациге и заштитну опрему, као и да у болницу најчешће стижу са повредама екстремитета, кичме, главе и унутрашњих органа.

– Хитна помоћ их у нашу установу довози и са отвореним преломима, а њихово лечење је много комплексно, па опоравак и рехабилитација дуго трају. Најчешће је реч о младим људима, старости између 20 и 25 година, који су до скупих мотора дошли захваљујући богатству родитеља. Мали је број оних који такве машине могу да приуште од просечне плате. Они најчешће желе да брзом вожњом и непоштовањем прописа покажу своју моћ пред друштвом и зато долази до великог броја незгода, у којима често гину. Нажалост, ти млади људи лако и брзо живе, па тако и умиру, а родитељи се тек тада кају што нису ништа учинили да спрече несрећу – истакао је др Сбутега.

Из Српског комитета за безбедност саобраћаја наглашавају да возачи у нашој земљи још немају осећај за двоточкаше у својој близини, па тако и њихов немар често може да буде узрок саобраћајних незгода.

-----------------------------------------------------------

Кампања и на Интернету

Осим телевизијских емисија, јавних дебата и апела, Српски комитет за безбедност саобраћаја покренуо је кампању и на „Фејсбуку”, једном од најпопуларнијих интерактивних сајтова. Оснивањем групе „Стоп крвопролићу на путевима” борци за безбеднији саобраћај желе да дају допринос смањењу броја погинулих и повређених на српским путевима. На страници ове групе постављаће се занимљиви садржаји, али и размењивати ставови и искуства на друмовима.

Е. Б. Х.