Ко је запалио Латинску Америку

„Николас Мадуро је активирао план за нашу дестабилизацију”, изјавио је еквадорски председник Ленин Морено, оптужујући венецуеланског колегу за покушај државног удара.

И за недавне демонстрације у другим латиноамеричким срединама, владе не проналазе узрок у домаћем незадовољству, већ у страном мешању, а дежурни кривци су, у зависности од земље, или Вашингтон или нека од преосталих левичарских држава у региону.

Земље са конзервативним и проамеричким владама, Чиле, Колумбију и Еквадор, запљуснуо је талас протеста, а за организовање нереда оптуживане су Куба, Венецуела и, док тамо није промењена власт, Боливија. Немири у Чилеу почели су као протест због поскупљења метроа у Сантјагу да би се наставили као бунт против друштвеног раслојавања. И поред тога што су грађани поручивали да њихова унесрећеност долази отуд што су готово све школе и болнице приватне и што су трошкови за струју, воду и лекове превисоки, председник Себастијан Пињера је инсинуирао да су Чилеанци нахушкани споља.

За разлику од Пињере, Морено је отворено прстом показао у Венецуелу, као и у свог претходника Рафаела Кореју.

„Они стоје иза покушаја државног удара”, казао је Морено, а преноси Ефе.

Еквадорци су устали због укидања субвенција за гориво, што је довело до двоструког поскупљења дизела. Као и у Чилеу, била је то кап која је прелила чашу и разоткрила дубље фрустрације. Иако је Морено изабран као кандидат Корејине социјалистичке партије, његов мандат је обележен приватизацијама и отпуштањем радника, па су се против њега подигли и његови гласачи.

И за протесте у Колумбији председник Иван Дуке оптуживао је Венецуелу и Ева Моралеса док је овај још био на власти у Боливији. Богота је протерала десетинe Венецуеланаца, тврдећи да су учествовали у демонстрацијама против Дукеа. Један од највећих заговорника теорије да су иза протеста у Чилеу, Еквадору и Колумбији стaјали Моралес и Мадуро јесте Луис Алмагро, генерални секретар Организације америчких држава (окупља северноамеричке и јужноамеричке државе). Како преноси „Кларин”, Алмагро је „нестабилност, насиље и криминал” у региону приписао „боливијској и венецуеланској диктатури”.

Последња земља у којој је измерена повишена друштвена температура је Боливија, где подржаваоци Ева Моралеса, посебно из редова аутохтоног становништва, демонстрирају против десничара који су наследили бившег левичарског шефа државе. Док су нове привремене власти за протесте оптужиле Моралесове савезнике, Хавану и Каракас, „Вангвардија” примећује да латиноамерички конзервативци сумњиче стране државе за мешање и показују бруталност према сопственим грађанима. У немирима у Боливији настрадале су 32 особе, у Чилеу 22, а у Еквадору осам.

Кад су за припрему антивладиних демонстрација и покушаје државних удара окривили стране државе, латиноамерички десничари су само поновили образац који примењују и левичари из региона. И чависти су оптуживали Вашингтон и његове савезнике на континенту за покушај смене режима у Каракасу кад су почетком године букнуле демонстрације против Мадура.

Протести су организовани због тога што је наследник Уга Чавеза започео нови мандат после победе на изборима на којима није било опозиционих кандидата, као и због економске кризе која је милионе људи натерала да оду из земље. Сједињене Државе и највећи број земаља у региону признале су опозиционог лидера Хуана Гваидоа за венецуеланског председника, али је његова популарност опала са 60 на 40 одсто и сад је на нивоу подршке коју ужива и Мадуро.

И Моралесова владавина је обележена тврдњама да САД „роваре” против њега. Први боливијски председник индијанског порекла напустио је функцију и земљу после вишедневних демонстрација пошто су опозиција и Организација америчких држава оспориле његову победу на октобарским изборима. Из изгнанства у Мексику је поручио да је америчка амбасада у Боливији захтевала да се против њега изведе државни удар и да је Организација америчких држава стављена „у службу северноамеричке империје”.

И његова наследница Жанин Ањез у свему види „страну црну руку”, само што она за протесте не криви „северноамеричке императоре”, већ беле мантиле са Кариба. Њена влада је протерала дипломате из Хаване и Каракаса, као и око 700 кубанских лекара. Осим Кубе и Венецуеле, нове боливијске власти за нереде криве и донедавног председника. Моралес зна како је бити са обе стране.