Пали и жари на дрвету

Нема мотива који Саво Манић не може да дочара пирографом. Манастире, иконе, портрете, животиње, мртву природу, залазак сунца, облаке, морске таласе, па чак и зимски пејзаж. Мало захваљујући таленту, мало марљивом раду, слике које израђује на дрвету изгледају готово савршено.

Саво је млад човек, али иза себе већ има дугогодишње искуство. Први пут је пирограф узео у руке још у првом разреду средње школе, непланирано. У ствари, Савин отац и његов пријатељ купили су ову справицу и материјал за рад у Бугарској, са намером да се окушају у томе. Међутим, како отац тата није имао довољно стрпљења, пирограф је преузео Саво коме оно није мањкало.

 Умеће сенчења

У почетку је радио једну слику месечно. После обавеза у школи, а затим и на факултету, који је, каже, привремено напустио, друштво и изласци више су га привлачили. Али, тај први занос га је брзо прошао. Смирио се, оженио, запослио у служби обезбеђења, па је последње три године имао доста времена, а и воље, да се озбиљно позабави пирографијом. Тако је, из дана у дан, све више овладавао овом ретком техником израде слика.

(/slika2)- Највећи изазов за мене је то што практично имам на располагању само две боје, црну и белу. Уметност је у сенчењу. Тонови зависе од дужине времена горења даске, и зато мора да се буде веома прецизан и педантан и да се има осећај за игру сенки. Временом сам откривао како да побољшам те ефекте и веома сам задовољан оним што сам постигао - каже наш саговорник, додајући да је најзад тренутак да се и јавно представи, што на свом сајту, што на изложбама у Смедереву и Београду током ове и следеће године.

Као стваралац, Саво је стасао у сваком погледу. Можда звучи апсурдно, недостаје му још само професионални алат.

- Пре извесног времена, мој пирограф се покварио. Пошто за нови тренутно немам довољно новца, служим се лемилицом. Није идеално решење, али може да послужи. Врх се ошмиргла с једне стране и онда се окреће и подешава. Крајњи резултат и квалитет слике не заостају. Предност пирографа је, међутим, у томе што има термостат, и кад нешто треба јаче да се затамни, температура може да се појача и брже да се одради шта треба, тако да се штеди време. Осим тога, пирограф је прецизнији када желите да истакнете детаље. Јер, ако направите грешку, не можете гумицом да је обришете, изводљиве су само мале корекције жилетом - истиче овај млади талентовани човек. 

Дрво без шара

(/slika3)Да није поклањао, а у међувремену и нешто и продао, Саво би имао богату збирку. За своје радове углавном је користио липу или орах, и то комаде који немају пуно шара. У почетку, пре него што се са два млађа брата, оцем и мајком доселио из Обилића у Смедерево, радио је само иконе, по угледу на оне које су осликане у манастирима на Косову. Касније је видео да и било који други мотив може да делује лепо, па је без бојазни прихватао сваку наруџбину.

- Људи ми пошаљу слике мејлом, ја их „скинем”, урадим у формату који треба, контуре прецртам на паус, онда их преко индига прекопирам на дрво и онда те линије палим, а затим попуњавам празнине. Чуо сам да нешто слично раде у Америци, ласером, али ово је ипак ручни рад. То не може да се пореди - поносно каже Саво.