Маца у носу, кост у грлу

Број оболелих од алергија се последњих деценија вишеструко повећао, тако да свака четврта или пета особа има неку врсту те болести, која може да настане у свим животним добима. По неким истраживањима, двоје од шесторо деце већ на рођењу има алергију на протеине крављег млека и адитиве.

Шта је, заправо, алергија? Стручњаци је описују као аутоматску реакцију организма на поједине, већином безопасне супстанце, које наше тело погрешно препознаје као нападача.Полен, састојци хране, адитиви, конзерванси, дим, длака, перје, продукти гриња, лекови и многи други алергени ненападајунаше ћелије попут вируса, па ипак, имунолошки систем на њих реагује као да угрожавају организам, чак и кад су присутни у сасвим малој количини. Истраживања су показала да особа алергична на пеницилин може да реагује десетпутајаченаинјекцијуовог лека илинагрињеизкућнепрашиненегонанекубактерију.

На алергене реагују специфична IgE антитела која се са алергеном везују за мастоците. Те ћелије у додиру са алергеном испуштају хистамини друге супстанце које шире крвне судове да би се повећао доток одбрамбених ћелија. Тако настаје локално запаљење, које, као и друга, ремети функције организма и знатно умањује радну способност.

Није познато зашто неки људи реагују алергијом.Велику улогу има наслеђе,али не директно, већ као склоностка стварањуспецифичнихIgEантитела. Осим тога, настанку алергије погодују начин живота и навике. Рана изложеност деце алергенима као што су дувански дим, кућна прашина, длака и перје кућнихљубимаца, као и инфекције, могу да допринесу појави алергије. Поједини стручњаци сматрају да вакцинација ичеста употреба антибиотика претерано штити организам од микроба.

(/slika2)Алергија се с разлогом назива и „преосетљивост“ јер су многа истраживања потврдила да стрес мења хемијски састав крви што утиче нарадимунолошкогсистема. Имунолошке ћелије, наиме, реагују наисту супстанцу коју нервне користе за међусобну комуникацију. Зато на измењени одговоримунолошког система могу да утичу и психолошки чиниоци. Симптоми могу да буду различити и често непрепознати, будући да алергијско запаљење подсећа на вирусно.При сваком додиру с алергеном наше сметње одмах започињу, и то на месту уласка алергена у тело - у носу, очима, на кожи, уснама, стомаку. У органима за дисање настају реакције као што су кијање, кашљање, цурењеи запушеност носа, свраб, смањењеилигубитак осећаја за мирис (алергијски ринитис).

Коднеких особа алергијско запаљење се спушта и на доње дисајне путеве и отежава дисање, изазива гушењеикашаљ, грч бронхија (алергијскаастма). Око почиње да сузи, наслузници настају црвенило и свраб, капци отичу.

Алергија на храну испољава се као мучнина, пролив, грчеви, затвор. У устима се ствара осећајпечењаилисвраб на језику, отичу усне, непцаили ждрело. Кожне алергије обележавају црвенило, свраб, екцем, копривњача, изразито бледилокоже. Алергијска реакција погађа и нервни систем, што се испољава раздражљивошћу, умором, падом концентрације и радних способности.

Стручњаци најављује нове лекове од којих су неки доступни и нашим болесницима. То су медикаменти из групе антагониста леукотријена који се употребљавају за лечење средње израженог алергијског ринитиса и астме. Они прекидају низ од 50 до 100 супстанци које учествују у алергијској реакцији. Леукотријени су, заправо, беланчевинасте „квачице“ које се током алергијске реакције под утицајем IgE антитела ослобађају на површини ћелија. Међу њима је хистамин најзначајнији, али не и једини, будући да постоје и други чиниоци запаљења због којих алергију није једноставно лечити и излечити. Неки од њих шире крвне судове, други активирају нервне завршетке изазивајући свраб, трећи делују на коштану срж. Употребом антагониста леукотријена смањује се потреба за лековима из групе гликокортикостероида, а тиме и њихова нежељена дејства.

Однедавно су у употреби и нови, још ефикаснији антихистаминици. Међутим, за сада најефикаснији биолошки лек делује на IgE антитела, покретаче ланца алергијских реакција. Примењује се за лечење најтежих облика астме који су захтевали употребу високих доза кортикостероида, и који не реагују на инхалациону терапију. Први резултати су охрабрујући. После ове терапије напади код болесника са тешком астмом су престали или су се изузетно проредили.

(/slika3)За лечење алергијског ринитиса користе се и нови локални гликокортикостероиди који ће ускоро моћи да се набаве и у нашој земљи. Ефикаснији су од досадашњихкоји се прскају у нос, и делују дуже. Ови лекови истовремено уклањају и запаљење слузокоже очију.

Осим ових медикамената примењују се и нови имунолошки лекови у облику капљица. Сигурнији су, болесници могу да их по препоруци лекара употребљавају и код куће, а до сада су за овај лек морали периодично да долазе у алерголошку амбуланту. У припреми су и нови препарати који ће омогућити узимање мањих доза лекова против алергијског ринитиса. Циљ ове имунотерапије је да наш имунолошки систем научи да не реагује на алергене. Раствор алергена у растућим дозама постепено се узима преко уста. Прво се 45 дана узима сваки дан, затим два до три пута недељно све док се не смањи преосетљивост на полене, а тиме и симптоми и потреба за лековима. Обично се примењује пре сезоне цветања, да би се организам припремио за сусрет са различитим алергенима.

Превентива се састоји у избегавању алергена, и у неким општим мерама. Адитиви, којих има око 2.000, и конзерванси могу да изазову алергије и нападе астме. На нашим производима нису побројани сви додаци на које преосетљиве особе могу да реагују. И кад је наглашено да не садрже конзервансе могу да имају појачиваче ароме и вештачке боје. Алергичним особама стручњаци саветују да избегавају индустријски произведене намирнице,а нарочито оне који имају било какве додатке.