Кривична пријава због скрнављења Гробницe народних хероја

Обележје које чува сећање на нашу блиску историју и људе који су оставили печат на то време – Гробница народних хероја на Калемегдану – оскрнављено је исписивањем графита у црвеној боји. Због тога је Јавно предузеће „Београдска тврђава” поднело кривичну пријаву против непознатих особа због уништавања споменика културе.

– Исписивање графита на Гробници народних хероја на Калемегдану, која је проглашена за споменик културе, представља уништавање културног добра. Заједничким ангажовањем служби графити ће у што краћем року бити скинути са једног од најважнијих споменика на Београдској тврђави – кажу у „Београдској тврђави”. Они истичу да је реч о гробници изграђеној од посебног материјала због чега су потребни специјални препарати и средства за скидање графита. Та средства поседује само неколико фирми па због тога жврљотине на споменику нису скинуте јуче.

Гробница народних хероја подигнута је 1948. године. Гранитне плоче којима су обележена гробна места Ђуре Ђаковића (1886–1929), Ивана Милутиновића (1901–1944) и Иве Лоле Рибара (1916–1943) донете су за градилишта Храма Светог Саве, а попрсја су рад вајара Стевана Боднарова из 1949. године. Године 1957. ту је сахрањен и Моша Пијаде (1890–1957), чија је биста рад вајара Славољуба Станковића.

Одлуком Скупштине града Београда, Гробница народних хероја проглашена је за споменик културе 1983. године.

У ЈП „Београдска тврђава” истичу да споменици у овом историјском делу града „памте” дугу и бурну историју тврђаве, која мора да се сачува.

– Апелујемо на све посетиоце да не скрнаве споменике културе и не уништавају културно наслеђе „Београдске тврђаве” и града. Тим наслеђем се поносимо и представљамо га туристима који у све већем броју посећују наш град. Надамо се да ће починиоци бити пронађени и санкционисани – кажу у „Београдској тврђави”.

Фактографија

• Ђуро Ђаковић био је један од најистакнутијих бораца радничке класе Југославије. Убијен је на граници Југославије и Аустрије, а његово тело је 1949. године пренесено у гробницу на Калемегдану.
• Иван Милутиновић је југословенски комуниста, револуционар, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој. Погинуо је код Вишњице 1944. приликом експлозије шлепа, који је налетео на неексплодирану немачку мину. Првобитно је био сахрањен на Новом гробљу, а затим је 1948. његово тело пренесено на Калемегдан.
• Иво Лола Рибар један је од организатора револуционарног покрета у Југославији, секретар Централног комитета Савеза комунистичке омладине Југославије и народни херој. Погинуо је 1943. године на Гламочком пољу приликом напада на авион којим је требало да полети ка Барију. Његови посмртни остаци пребачени су у гробницу 1948.
• Моша Пијаде био је сликар, новинар, револуционар, високи државни и партијски функционер Федеративне Народне Републике Југославије и Комунистичке партије Југославије, носилац Ордена народног хероја. Умро је у Паризу 1957. године приликом повратка наше делегације из Лондона. Сахрањен је у гробници на Београдској тврђави.