Пензионери који раде имају право на боловање

Старосни пензионер који је због потребе компаније у којој је провео цео радни век наставио да ради и потписао уговор о раду није протеклих дана могао да отвори боловање, иако је завршио у болници. Наиме, његов изабрани лекар у једном београдском дому здравља му је објаснио да нема права на боловање јер је пензионер и да би требало да раскине уговор с фирмом док не оздрави. А када оздрави – да поново закључи уговор о ангажману, јер другачије не може да га води у здравственом картону.

Лекар је још објаснио да пензионер који се поново запосли не може да буде на боловању нити да му се пишу дознаке како би правдао одсуство с посла, јер то закон, према речима лекара, не препознаје.

Запослени пензионер се пожалио свом послодавцу преневши су му све што је чуо од свог лекара, да би после провере у фирми сазнао да га је лекар погрешно обавестио и да има сва права као и сви запослени када се разболе.

У компанији су му објаснили да нема говора о раскидању па поновном потписивању уговора о раду и да се не брине, јер је здравствено осигуран. Још су му рекли и да ће фирма написати посебно пратеће писмо изабраном лекару у којем јасно стоји да фирма уплаћује и социјално и здравствено за своје пензионере као и за све друге запослене.

Будући да ово сигурно није усамљен случај, на питање каква су заиста права пензионера који се по закону поново запосле, у Републичком фонду за здравствено осигурање за „Политику” кажу да „по Закону о здравственом осигурању, који је ступио на снагу 11. априла 2019. године, приоритетан основ осигурања за пензионера који је засновао радни однос је осигурање по основу запослења”.

У складу са наведеним, пензионер остварује права из обавезног здравственог осигурања као запослено лице, па с тим у вези има право и на привремену спреченост за рад као и остали запослени.

У заводу истичу и да, уколико је пензионер уредно пријављен по основу радног односа и здравствена картица оверена по том основу, изабрани лекар је дужан да, уколико утврди постојање неког од прописаних разлога привремене спречености за рад, утврди први дан спречености, односно отвори боловање.

За проверу података у конкретном случају и утврђивање евентуалног пропуста изабраног лекара, неопходан је број здравствене књижице и ЈМБГ запосленог пензионера, закључују у РФЗО.

Закон о ПИО, иначе, предвиђа да старосни пензионер може да настави да ради по основу уговора о раду, о делу, или по ауторском уговору. За ове пензионере не постоји законско ограничење. Овакав пензионер нема обавезу да се сваке године пријављује ПИО фонду да наставља да ради. Јер, уколико послодавац запосли овог пензионера по било којем основу, има обавезу да поднесе пријаву на осигурање и редовно уплаћује доприносе за пензијско и инвалидско осигурање као и за све остале запослене.

Допринос за обавезно пензијско и инвалидско осигурање плаћа се по стопи од 26 одсто на зараду, односно на основицу осигурања и та стопа се не умањује, без обзира на то да ли је реч о осигуранику – запосленом или кориснику старосне пензије. На основу тих уплата доприноса запослени корисник старосне пензије може, по престанку осигурања, након најмање годину дана запослења, да поднесе захтев за поновно одређивање старосне пензије.