Давидовић се опоравља, потрага за снајперистом

Миодраг Дака Давидовић, црногорски бизнисмен на којег је из снајперске пушке пуцано у уторак увече у београдском хотелу „Краун плаза”, опоравља се након рањавања, а полиција трага за нападачем.

Давидовић је рањен у руку док је седео у бару хотела, а у том тренутку био је у друштву владике будимљанско-никшићког Јоаникија. После испаљених хитаца, снајпериста је побегао, ставио је пушку у возило, које је потом запалио. Полиција је пронашла угљенисани аутомобил „рено” на Новом Београду, а снајперска пушка била је у изгорелом возилу.

Црногорски портал „Борба” пише да истражитељи МУП-а Србије који раде на расветљавању овог покушаја убиства не искључују могућност да је налог за напад стигао из Црне Горе. Како наводе, први резултати истраге показују да Давидовић није имао непријатеље у Србији. Црногорски портали детаљно описују покушај атентата називајући га филмским.

Наводе да је Давидовић налакћен рукама на столу нешто објашњавао владици када се чуо туп ударац кроз стакло и опиљак од столице је владику погодио изнад ока.

„На под”, викнуо је човек из обезбеђења. „Гађају нас снајпером”, додао је бацајући се и према владици Јоаникију и Давидовићу.

Портали пишу и да је снагу пројектила ослабило дебело двослојно стакло конструкције хотела и наслон столице. Истрага ће утврдити да ли је испаљен и други пројектил у шта сумњају упућени у овакву врсту ликвидација.

Овај покушај атентата озлоједило је многобројне пријатеље Давидовића, и додатно забринуо вернике Српске православне цркве у Црној Гори. Дан након рањавања црногорског бизнисмена у медијима су се појавили детаљи из његове биографије.

Миодраг Дака Давидовић је власник фирме „Нексан”, основане 1992. године као породично предузеће. Пре тога је 12 година као економиста радио у „Железари Никшић”, пишу подгоричке „Вијести”. У ратном вихору деведесетих година прошлог века Давидовић је, како се наводи, био начелник Центра безбедности Никшић и као тадашње црногорско руководство свесрдно је подржавао „српску ствар” у Босни. У никшићку железару поново се вратио 2011. да би је подигао на ноге након што ју је холандска фирма МННС уз помоћ владе у виду кредита и гаранција довела до гашења.

Полицијски увиђај пред хотелом (Фото Н. Неговановић)

То је било кратког даха, јер 2012. тадашња влада премијера Игора Лукшића одлучила да кроз процес приватизације железару уместо Давидовићу прода турском „Тошчелику”, који и данас њоме управља, пренели су црногорски медији. Неколико година касније исто ће се десити са рудницима боксита које ће волшебном игром контроверзни председник Привредног суда Блажо Јованић пребацити у руке Веселина Пејовића.

Давидовић је, преносе „Вијести”, схватио поруку власти. Закључио је да за њега више нема места у Црној Гори и преселио се у Београд. Последњих осам-девет година живи у хотелу „Краун плаза” и ниједном се за то време није враћао у Црну Гору. Пре неколико месеци у интервјуу једном београдском медију рекао је да би се на наредним изборима кандидовао за црногорског председника.

„Нексан” је, како пише на њиховом сајту, предузеће које се сада бави грађевинарством – Подгорица, Будва, Котор и Никшић су градови где Давидовић гради зграде и апартмане.

Он је познат и као велики ктитор Митрополије црногорско-приморске, а митрополит Амфилохије га је 12. маја 2015. одликовао Орденом Светог краља Милутина.

Давидовић је био и главни финансијер реновирања Манастира Острог, а саградио је и Манастир Светог Саве на Голији, код Никшића, због чега га је патријарх српски Иринеј одликовао Орденом Светог Саве првог степена.

У јеку афере „државни удар” Давидовић је у појединим медијима, наклоњеним режиму, означен као финансијер Демократског фронта. Најдаље се отишло са оптужбама на његов рачун када су поједини медији објавили да је био добављач оружја за групу која је ухапшена 16. октобра 2016. због оптужби да су планирали терористичке нападе на дан парламентарних избора у Црној Гори.

„Истина је и то да никога, од 20 људи који су приведени у Црној Гори, нисам знао, срео, нити видео у мом животу, а камоли да сам их финансирао и убеђивао да убијају. Ако се, не дај боже, било шта деси мојој породици, мојим сарадницима и мојим запосленима, јасно је са које је адресе дошла порука. Природно је да тако размишљам, јер је оваква писанија створила нездраву климу у јавности и означила ме као финансијера терориста”, казао је Давидовић.