Месечно један школски полицајац мање

У овој школској години 341 школски полицајац ангажован је на подручју 682 школе. Осим тога, ангажују се и полицијски службеници у патролама, као и саобраћајна и криминалистичка полиција, који у склопу својих редовних активности обилазе школе. Примарни задатак школских полицајаца је да присуством у школском окружењу одврате ученике да не чине прекршаје или кривична дела. У случају да затекну учиниоце прекршаја они интервенишу и спречавају теже последице. Полицијски службеници сарађују с радницима приватног обезбеђења у школама у циљу ефикаснијег идентификовања и решавања безбедносних проблема, наводе из Министарства унутрашњих послова (МУП) за наш лист.

Ако се ови подаци упореде с евиденцијом МУП-а из 2016. године, када су укупно 373 школска полицајаца била ангажована на подручју 681 школе у Србији, испоставља се да је школама, у просеку, сваког месеца у последње три године на располагању остајао један полицајац мање. Можда је ту разлог зашто од МУП-а нисмо добили одговор на питање због чега је „Школски полицајац”, после 17 година у свих 27 полицијских управа у којима је постигао значајне резултате, и даље пилот-пројекат.

Подсетимо, „Школски полицајац” уведен је 2002. године да би се унапредила безбедност ученика и школа, спречило проблематично понашање и смањио број кривичних дела у близини образовних установа. У Националној стратегији за превенцију и заштиту деце од насиља, с краја 2008. године, пише да је школски полицајац уведен у школама „за које је процењено да имају најизраженију безбедносну проблематику”. Тада их је било ангажовано 267 у 494 школе (260 основних и 234 средње).

Ризичних ситуација којима се угрожава безбедност у школском кругу има минимум онолико колико и школа у Србији јер нема те куће знања која је изолована и заштићена од инцидената, насиља, кривичних дела... Најдрастичнији примери, као што су туче, крађе, напад оружјем, диловање дроге или „минирање” наставе лажним дојавама о постављеним бомбама, нису свакодневица нашег школства, али се спорадично догађају.

Надлежни, од просвете до полиције, чији је посао да обезбеде сигурност у ђачком окружењу, не могу увек да предвиде и спрече високоризичне ситуације, упркос свој предострожности и мерама превенције које су им на располагању. Сваки алат који доприноси безбедности у школама оберучке прихватају образовне установе. Тешко их је данас замислити без видео-надзора, школског полицајца, приватног обезбеђења. Поједине имају електронски систем контроле уласка и изласка из установе, а неке школе су биле принуђене да одређено време користе контрадиверзиона врата како би се спречило уношење оружја или опасних материја.

Намера „Политике” била је да последње доступне податке МУП-а, о којима се ради унапређења безбедности у школама дискутује на састанцима полиције с директорима школа и представницима школских управа, упореди с евиденцијом од пре неколико година. Наиме, на једном таквом састанку (у Београду, августа 2013) истакнуто је да су забележена 774 инцидента, 250 кривичних дела и 82 прекршаја. Тада је саопштено и да је од укупног броја кривичних дела евидентираних у школском окружењу 64 одсто било у основним, 35 одсто у средњим школама, а само један одсто у ђачким домовима. Такође, речено је и да је у школској 2012/13. години само у престоници одузето 16 ножева, 12 пиштоља (који нису били у поседу ученика, али су одузети у кругу школе) и 30 пиротехничких средстава. Најновији подаци МУП-а остали су нам недоступни.

Смањен број туча у школском кругу

Анализа МУП-а о стању безбедности ученика показује да је у последње четири године дошло до смањења броја кривичних дела и прекршаја у школама и њиховом непосредном окружењу. Међу извршеним кривичним делима највише је имовинских деликата на штету ученика и образовних установа. Из године у годину смањује се број туча у школском кругу, а ту тврдњу из МУП-а поткрепљују наводима да је у школској 2013/14. години евидентирано 267 туча, у школској 2017/18. забележено је 112, а у прошлој школској години укупно 103 туче у ђачком окружењу.