Легија рачуна на ново суђење?

Оптужбе на рачун покојног премијера Зорана Ђинђића и његових сарадника, које је на суђењу "земунском клану" изнео оптужени Александар Симовић, као и бомбастично најављивани интервју Милорада Улемека Легије београдском "Гласу јавности", подигле су тензију у Специјалном суду за борбу против организованог криминала. Извор "Политике" из Специјалног тужилаштва, који је желео да остане анониман, каже да има утисак да, после изрицања пресуде за атентат на премијера, расте нервоза припадника некада најмоћније криминалне групе у Србији, а посебно првооптуженог Улемек, који је до сада добио укупно 137 година робије. Такође, наш извор тврди да постоји синхронизација између онога што говоре Симовић у суду, и Улемек у београдским таблоидима. Намера им је да отворе нова питања у процесу у којем припадници "земунског клана" одговарају за убиства припадника конкурентских кланова, отмице и тероризам, али и да унесу конфузију у оно што је до сада утврђено на суђењима која су већ окончана.

Нарочито је упадљиво да су почела агресивна  прозивања појединих политичара у процесу који ускоро улази у завршницу. Шта је циљ одбране оптужбама које се тешко могу доказати? Да ли да се натера тужилаштво да проверава све оно што је Симовић испричао на суду, а Улемек у медијима, као што је својевремено урађено после сведочења сведока сарадника Дејана Миленковића Багзија?

У Специјалном тужилаштву верују да иза изјаве Александра Симовића стоји првооптужени Милорад Улемек Легија, који посредством тима адвоката наводно "вуче све конце одбране". Иако је Улемек правоснажно осуђен на 40 година затвора, због убиства Ивана Стамболића и покушаја атентата на Вука Драшковића, као и првостепено на још 40 година због атентата на Ђинђића, он и даље има теоретску шансу да у ванредним правним поступцима издејствује ново суђење. Пресуда од 40 година није необорива ни после поступака у три степена. Због тога се Улемек не предаје, сматрају наши извори.

Наиме, и после правоснажно изречене пресуде, републички тужилац, по закону, може да поднесе захтев за заштиту законитости, о чему би одлучивао Врховни суд Србије. Уколико би такав захтев био уложен, Врховни суд би могао да га одбије, али и да га прихвати и укине све претходно донете пресуде. У том случају, Легији и осталим оптуженима судило би се из почетка.

– Александар Симовић рачуна на јавност. Имао је задатак да брани Улемека, затим Радомира Марковића, бившег шефа РДБ-а и Жељка Максимовића Маку, оптуженог за убиство полицијског генерала Бошка Бухе. Поред њих бранио је тужиоца Милана Сарајлића и, наравно, свог брата Милоша Симовића и себе. Симовић је, као и својевремено Улемек, тврдио да је клан Душана Спасојевића био близак тадашњој власти. Он је покојног премијера покушао да увуче у криминал, како би атентат приказао као обрачун подземља. Симовић тиме не може да одбрани себе од оптужби за убиства, али рачуна на бенефиције које би могао да има ако би у Србији дошло до промена на политичкој сцени – кажу наши извори из тужилаштва.

Како нам је објашњено, рок за улагање захтева за заштиту законитости не постоји. Тужилац може да га поднесе за пет, 10 или 20 година. Улемек очигледно рачуна на долазак власти која би му омогућила ново суђење, а тиме и могућност за изрицање другачије пресуде. По новом Законику о кривичном поступку, и оптужени ће имати право да уложе захтев за заштиту законитости.

Адвокат Слободан Миливојевић, Улемеков бранилац, истиче да његов клијент жели да каже све што зна и да то препусти суду јавности.

– Улемек на суђењу није могао да исприча све, јер је био усмераван питањима и зато је одлучио да се обрати медијима. Не сматра да то може да утиче на поступке који су у току. Да ли ће то у будућности бити предмет интересовања неког од политичара и да ли ће његове тврдње неко проверавати, ствар је процене оних чији је то посао – рекао је "Политици" адвокат Миливојевић.

Подсећамо, на суђењу за убиство премијера Ђинђића Улемек је говорио девет радних дана, од јуна до септембра 2004. године, причајући веома опширно чак и о темама које немају много везе са оптужницом. Тада није поменуо оно што сада тврди – да је атентатор на дан злочина побегао у Лондон. Да ли је Улемек променио стратегију одбране?

– Он није променио стратегију, само износи информације које има. Део тога знао је и тада, а део је сазнао у међувремену. Он на суду није био позван да каже ко је убио премијера Ђинђића, већ да се брани од оптужнице. Улемек је тврдио да он и Звездан Јовановић нису то учинили и мислио је да може то да докаже. Пошто је ипак осуђен, одлучио је да каже оно што зна, да наговести ко је убио Ђинђића – каже адвокат Миливојевић.

Улемеков бранилац за сада не жели да каже којим каналима је његов клијент дао интервју листу "Глас јавности" и како је дошао до тих информација.

Посебно питање је провера истинитости тврдњи оптуженог који пред судом прозива поједине политичаре за криминал и корупцију. Александар Симовић је оптужени у процесу и има право да се брани ћутањем, истином или лажима. Он, по закону, не може да одговара због онога што је јавно изјавио, јер му закон дозвољава да у одбрани каже све што жели. Његово излагање не може се упоредити са сведочењем Дејана Миленковића, јер је Миленковић сведок под заклетвом, док Симовић није дужан да говори истину пред судом.

Симовић је, да подсетимо, изјавио да је премијер Ђинђић, са Милорадом Додиком и Бориславом Микелићем био у групи шверцера дувана, да је Душан Спасојевић предао Чедомиру Јовановићу милион и по евра после изласка из притвора, да су Чедомир Јовановић и Владимир Поповић добијали новац од зараде предузећа "Дифенс роуд", да Дејан Миленковић чува око 10 милиона евра Спасојевићевог новца и још низ других оптужби. Тужилаштво би могло да провери његове тврдње, али би то било знак да постоји дилема да ли је Симовић извршио друга кривична дела која му се стављају на терет.

– Да је Симовић признао убиства и отмице за која се терети, а затим оптужио политичаре за криминал, онда би његове тврдње могле да се узму у разматрање – оцењује се у тужилаштву.

--------------------------------------------------------------------------

Суд није дозволио интервју

Објављивање интервјуа и мемоара особа које издржавају дугогодишње затворске казне у свету је сасвим редовна појава. У Србији је то до сада било неуобичајено. Пре неколико година, један београдски лист објавио је текст у којем се Радомир Марковић, бивши шеф РДБ-а обратио јавности у тексту у којем је одбацио одговорност за злочин на Ибарској магистрали.

Судија Ната Месаровић која је председавала већу у поступку за атентат на премијера Ђинђића, није дала одобрење да Улемека у затвору посети неки новинар, нити је такав захтев уопште достављен суду. Како је објавила Телевизија Б92, суд ће истражити на који начин је Улемек доставио интервју медијима и да ли је тај интервју аутентичан.

--------------------------------------------------------------------------

Убица пребачен у Лондон

Прави убица Зорана Ђинђића евакуисан је из Београда 12. марта 2003. приватним авионом, који је са сурчинског аеродрома одлетео за Лондон. Та тврдња Милорада Улемека из јучерашњег "Гласа јавности" представља једину новост у односу на оно што је он до сада говорио на суду, бранећи се од оптужби да је одговоран за убиство Зорана Ђинђића.