Тихи партнер

Када је Слободан Тешић у марту ове године поклонио нове тракторе двојици пољопривредника с Косова и Метохије, јавности је представљен као привредник, донатор из Београда. Али прећутан је детаљ да је његов посао – трговина оружјем.

Влада Сједињених Америчких Држава више од две деценије активно прати Тешићеве активности. САД су га у децембру 2017. ставиле на црну листу на основу Магницки закона, којим Америка санкционише оне који су коруптивни и озбиљно нарушавају људска права. Прошле недеље ова црна листа је проширена. На њој се налазе и људи и фирме које се повезују с Тешићевим бизнисом. У очима Американаца Тешић је један од највећих дилера оружја и муниције на Балкану и био је, због кршења санкција на извоз оружја у Либију, готово деценију на листи забране путовања Уједињених нација.

У документима Стејт департмента се наводи да је Тешић потенцијалним клијентима плаћао скупе одморе, школовање њиховој деци у западним школама или универзитетима и давао велики мито како би осигурао послове. Четири компаније су истовремено биле или у његовом власништву или под његовом контролом. Ипак, и након што је означен на црној листи, Тешић је наставио да се бави трговином оружјем и да ради као „тихи партнер” у компанијама којима је некад руководио, пише у америчким документима. Додаје се да и сада контролише многе, ако не и све аспекте дневних операција тих компанија, укључујући посредовање и налажење нових пословних могућности и да се ослања на своје сараднике од поверења.

Многи сматрају да је Америка последња земља која било коме треба да држи придике у вези с продајом оружја. Свеједно, високи званичници САД су протеклих година упорно од Србије тражили истрагу о Слободану Тешићу и његовом пословању с Ираком и Либијом. Међутим, у Србији истрага о Тешићевим пословним активностима никад није покренута.

За Слободана Тешића је јавност први пут чула 2003, односно у време афере „Орао”, када је „Заставино” пешадијско наоружање уместо у Нигерији завршило у ратом захваћеној Либерији, која је била под међународним ембаргом.

Касније се име Слободана Тешића у више наврата доводило у везу с разним аферама у вези с извозом оружја.

Када је реч о његовом доброчинству, оно се не везује само за поклањање нових трактора. Он је био и финансијер „Фондације Драгица Николић”. Упућени кажу и да је био човек од поверења бившег председника Србије Томислава Николића. Такође, могао је да се похвали и дипломатским пасошем, који је 2014. добио од Ивана Мркића, тадашњег министра спољних послова.

Слободан Тешић је рођен је 1958. у Кисељаку, у Босни и Херцеговини. Медији су писали да је неко време у БиХ радио као кондуктер, а у посао с оружјем, наводно, увео га је стриц.