Украдено памћење

Ниш – Иако је од НАТО бомбардовања СР Југославије прошло тачно 20 година, сви детаљи страдања и данас се добро памте. Нарочито у Нишу који је с пролећа 1999. највише био под узбунама, ракетама и бомбама и у којем је било највише погинулих и повређених. И чувају се тужна сећања на трагичне догађаје. Оно што је остало као спомен на период обнове после бомбардовања, међутим, изгледа да не може да се сачува и заштити.

У тој акцији, октобра 1999, свечано су пуштени у саобраћај мост преко Нишаве и надвожњак на ауто-путу од Ниша према југу, над међународном пругом, који је срушен у бомбардовању. Након пет месеци прекида поново је успостављен комплетан промет саобраћајном жилом куцавицом кроз Србију. Догађају су присуствовали највиши државни функционери, представници града Ниша и велики број грађана.

                                                     (Фото ЕПА/С. Пикула)

Био је ту и неуморни Милутин Мркоњић, који је био на челу акције обнове наше земље, као и представници Спортског друштва „Партизан” Иван Ћурковић и Жарко Зечевић, јер је ово друштво финансирало обнову надвожњака и моста. Зато се и бронзани грб „црно-белих” нашао на мермерном спомен-обележју које је постављено у славу овог неимарског подухвата.

Недавно, баш на двадесетогодишњицу тог догађаја, мистериозно су нестали мермерно обележје и бронзани грб на њему. Преко постамента навучен је џак. Уместо пригодног, ружан призор.

Питање је да ли ће неко уопште покренути потрагу за демонтираном и украденом мермерном плочом, на којој је уписан датум и повод постављања спомен-обележја, и грбом у бронзи познатог српског спортског друштва.

                                                     (Фото ЕПА/Саша Станковић)

И да ли ће се икада утврдити да ли је оскрнављење овог обележја вандализам, крађа или обест некога ко је с места где је стајало две деценије однео с постамента вредан „сувенир”.

Стручњаци који су били укључени у ондашњу обнову Србије тврде да је за демонтирање био потребан и специјални машински алат и много времена. Јер нико није могао тек онако, у пролазу и случајно, да на том месту заустави возило, приђе обележју и једноставно одлепи мермерну плочу и грб и непримећен оде.

                                                   (Фото ЕПА/Саша Станковић)

Цела акција, дефинтивно, била је добро испланирана и морала је да траје макар сат, можда и дуже.

Тако су лоповима, којима ништа није свето, поред небројених статуа од бронзе, бакарних и месинганих слова са споменика на гробљима, ограда око кућа и олука с кровова стамбених зграда, на ред за крађу дошла и спомен-обележја.