Боље него што изгледа

На „зимски распуст“ фудбалери Партизана су отишли с 11 бодова заостатка за Црвеном звездом. Слично је, после 20. кола, било и прошле године. Тада су имали 13 бодова мање од „црвено-белих“, а пошто је у децембру 2018. одиграно и 21. коло мањак је био чак 15 бодова!

На први поглед и није много боље. У прошлој јесењој сезони „црно-бели“ су на 20 утакмица 12 пута победили и једну изгубили. Дали су 32 гола, а примили само осам! Имали су 43 бода. (Звезда 56 бодова с 18 победа и два ремија, дала 53 гола, а примила 11).

За разлику од прошле јесени, када је био трећи, Партизан је ову завршио на другом месту на табели. Остварио је 14 победа, два пута је играо нерешено, а изгубио је четири утакмице. Противничку мрежу је затресао 49 пута, док је у његовој лопта завршила 16 пута (његов највећи ривал има 18 победа, по један реми и пораз, 45 датих голова и 13 примљених).

„Црно-бели“ су, дакле, извојевали више победа, али су и више пута поражени, него минуле године. Дали су чак 17 голова више него у претходне јесени, али су примили двоструко више (осам).

Прошле године нису ушли у Лигу Европе. У последњем колу квалификација испали су од Бешикташа. Ове су успели, међутим, нису се изборили за „зимовање“ у Европи. Да су ушли у шеснаестину финала вероватно би то било довољно да се искупе за све.

У Купу Србије, који су освајали у минулих пет година, предстоји им борба са суботичким Спартаком за улазак у четвртфинале. Све остале утакмице осмине финала су одигране.

Што се учинка тиче рекло би се да је Партизан тамо где је и био пре 365 дана. Истина, у Европи је начинио корак даље, али, руку на срце, Бешикташ и Молде нису супарници из исте категорије. То не умањује успех „црно-белих“, међутим, у спорту коначан резултат умногоме зависи од жреба. Ни у домаћој лиги није свеједно с којим се противником кад сусреће, јер, на пример, на почетку сезоне сви тимови играју с истим, великим жаром, а кад почне, рецимо, други део самопоуздање зависи од места на табели, што утиче и на амбиције клубова.

Упркос сличном учинку у Хумској ће предстојећу Нову годину да дочекају у неупоредиво бољем расположењу од претходне. И то с разлогом.

Из оних бројки се не види оно што је најважније, а то је игра. Партизан је на несхатљив начин испустио визу за пролеће у Европи (водио је против АЗ-а, и то у гостима, с 2:0, имао играча више, али су Холанђани у финишу изједначили), а у нашем првенству и неколико бодова, које је већ имао у рукама.

Али, то је све, како би се рекло, цена школовања. Пре свега њиховог тренера, који на том послу још није саставио ни годину дана. Али, Милошевић није пао два пута на истом испиту. Олако је, на почетку, схватио гостовање у Крушевцу после одличне игре против Јени Малатије. На Олд Трафорду га је Манчестер јунајтед изненадио силовитим атацима од првог минута. У Хагу се није снашао када је његов колега из АЗ у безизгледној ситуацији наредио да својим играчима да иду с грлом у јагоде.

Међутим, у Партизановог тренера нипошто не треба да се упире прст због тога. И најпрекаљенијим стручњацима се дешава да буду затечени развојем догађаја на игралишту.

Милошевић је ове јесени задивио колико добро припреми екипу за сваког противника. Он, разуме се, не може да гледа у длан, па да зна кад ће неко да наметне нешто што није логично или што дотад није примењивао.

За највећу је похвалу што се определио за нападачку игру. Неки играчи, који су летос деловали наивно, сада, чак и на међународним утакмицама, личе на фудбалске асове. Сума, на пример, у безизлазним ситуацијама уме да избаци пола противничког тима.

Партизан се не узда у грешке противника, него у своје комбинације. Што се тога тиче огроман напредак је показао Садик. Он више није центарфор, који чега да му створе шансу, него их и он прави саиграчима.

Под Милошевићевим руководством „црно-бели“ играју разноврсно. „Кратки пасови“ се смењује с пребацивањем лопте на другу страну што отвара изузетне могућности.

Одбрана је у финишу покварила учинак, али је изнедрила Страхињу Павловића, који је већ обезбедио место у једној од најјачих лига на свету. А отприлике до пре пола године га нико није схватао озбиљно кад крене с лоптом. Па, рецимо, Урошевић. Баш је скренуо пажњу на себе ове јесени.

У везном реду је лавовски посао обавио Здјелар. Он је и раније био солидан, а сада је и изузетно користан. Издржао је, и то на високом нивоу, сва искушења од летос. Посебна прича је Натхо. Одлично се уклопио у екипу и игра толико рационално да служи за пример.

Разуме се, има још слабих тачака у игри. Да није тако имао би бољу залиху за наставак шампионата, а и ковао би планове за пролеће у Европи. Али, овај Партизан је на добром путу да их искорени своје слабости и онда ће и жетва да буде одлична.

Стицајем околности или не Милошевић је дошао до стандардног тима. То је огромно достигнуће, јер онима који су међу првих 11 улива огромно самопоуздање, а онај који ту накнадно добије место значи да је баш напредовао и да није на терену због „ротације“ или неке сличне замисли.