Повлашћени извоз на руско тржиште

Споразум о слободној трговини између Србије и Евроазијске економске уније (ЕАЕУ), потписан је у Москви крајем октобра. Споразум о коме се преговарало од 2016. проширује листу производа који могу да се увозе на територију ЕАЕУ без царине, повећава квоте за извоз робе за коју важе ограничења и шири зону слободне трговине и на Јерменију и Киргистан. Овим споразумом трговинска политика Србије и њен спољнотрговински положај значајно се не мења.

Споразумом је задржан високи степен либерализације који је постојао према билатералним споразумима о слободној трговини са Русијом, Белорусијом и Казахстаном и проширује се на Јерменију и Киргистан, који су мала и неразвијена тржишта. Србија овим споразумом није добили све што је хтела, али ће имати више робе на бесцаринском режиму него што је имали до сада. Српска страна је покушавала, али није успела, да договори слободан извоз крагујевачког „Фијата” у контингенту од 10.000 аутомобила.

Укупна робна размена Србије са пет земаља чланица ЕАЕУ у 2018. години износила је 3,4 милијарде долара, а око 90 одсто укупне трговинске размене реализује се са Русијом. Из Србије је извезено робе у вредности од 1,1 милијарду долара, а увезено за 2,3 милијарде, показују подаци Завода за статистику. Русија је најважнији партнер Србије – извоз у Русију чини 92,9 одсто српског извоза у ових пет држава, а увоз – 90,2 одсто укупног увоза из земаља чланица.

Највише се извозе јабуке, затим хула-хоп чарапе, гуме за аутомобиле, хартија, картон, лекови, подни покривачи, циркулационе пумпе за грејне системе и разне врсте цеви. Из земаља ЕАЕУ највише стижу нафта и гас, затим руде гвожђа и бакра, алуминијум, жица од рафинисаног бакра, делови авиона и хеликоптера.

Највећи економски интерес Србије од овог споразума је да као и до сада 99 одсто робе може да извози на тржиште Русије и чланица ЕАЕУ без царина. Највећи добитак за Србију од овог споразума је што је задржала постојеће споразуме о слободној трговини, јер су од 2015. земље чланице ЕАЕУ донеле одлуку да крену у унификацију свих споразума о слободној трговини које имају са трећим земљама. Да је Србија одбила унификацију овог споразума, остали би без споразума које има са Русијом, Белорусијом и Казахстаном.

Овим споразумом са ЕАЕУ Србија је успела да задржи повлашћен извоз на руско тржиште, што је био један од главних циљева преговора.

Овај споразум не значи да ће сада све што се произведе моћи и да се извезе. Русија је веома велико и захтевно тржиште. Тражи се висок квалитет, количине и стандарди да би роба уопште могла да дође на то тржиште. Више од 740 српских компанија извозе на тржиште Русије, и преко 1.200 различитих производа Србија продаје на тржишту Русије.

Потписивањем споразума неће бити прекршена ниједна одредба Споразума о стабилизацији и придруживању, који Србија има са ЕУ, јер до пуноправног чланства у ЕУ Србија има право да закључује овакве споразуме. Наиме, према обавезама из Поглавља 30 – „Економски односи са иностранством”, са моментом уласка у ЕУ нова чланица је обавезна да напусти све споразуме о слободној трговини са трећим земљама и да пређе на трговински режим ЕУ. Србија ће тада морати да напусти споразуме о слободној трговини са Русијом, Белорусијом и Казахстаном, Турском, ЦЕФТА, ЕФТА итд. и изгубити оне повластице које је имала до тада у својим билатералним и мултилатералним споразумима.

Споразум Србије и ЕАЕУ о слободној трговини односи се само на трговину и Србија тиме не улази у чланство ове уније. ЕУ је приоритет Србије, први партнер са 65 одсто робне размене, док је друга по важности ЦЕФТА, а трећи трговински партнер Русија. Свега од седам до осам одсто од укупне спољнотрговинске размене Србије (која износи 45,1 милијарду долара) остварује се са ЕАЕУ. Може се оценити да ће бити бенефита, али и да овај споразум неће донети значајан профит, јер обим трговине, бар за сада, није велики. Ово је шанса да се прошири српско тржиште, али је ипак у том смислу тржиште ЕАЕУ са мањим потенцијалом од ЕУ, јер су у питању удаљене земље са којима Србија нема толику размену, какву има, на пример, са Немачком и Аустријом. Према томе, потписивање споразума са ЕАЕУ и учешће Србије у том споразуму, неће значајно утицати на повећање трговинске размене.

ЕАЕУ је заједница држава са политичком, економском, војном, царинском и хуманитарном сарадњом на подручју Евроазије. Ову унију многи називају „Путинова унија”. Наиме, руски председник Путин је идеју о стварању Евроазијске уније изнео 2011. На критике да покушава да оживи Совјетски Савез, Путин је рекао да ће Евроазијска унија бити „изграђена на искуствима ЕУ и других регионалних коалиција”. Уговор о формирању уније, Русија, Казахстан и Белорусија потписале су 2014, а ступио је на снагу 1. јануара 2015, са циљем уједињавања постсовјетских држава у један кохезиван економски ентитет. Унији су се неколико месеци касније придружиле Јерменија и Киргистан. Тржиште ЕАЕУ има 183,8 милиона становника, а укупан БДП износи 1.900 милијарди долара.

Економиста, научни саветник

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа