Povlašćeni izvoz na rusko tržište

Sporazum o slobodnoj trgovini između Srbije i Evroazijske ekonomske unije (EAEU), potpisan je u Moskvi krajem oktobra. Sporazum o kome se pregovaralo od 2016. proširuje listu proizvoda koji mogu da se uvoze na teritoriju EAEU bez carine, povećava kvote za izvoz robe za koju važe ograničenja i širi zonu slobodne trgovine i na Jermeniju i Kirgistan. Ovim sporazumom trgovinska politika Srbije i njen spoljnotrgovinski položaj značajno se ne menja.

Sporazumom je zadržan visoki stepen liberalizacije koji je postojao prema bilateralnim sporazumima o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom i proširuje se na Jermeniju i Kirgistan, koji su mala i nerazvijena tržišta. Srbija ovim sporazumom nije dobili sve što je htela, ali će imati više robe na bescarinskom režimu nego što je imali do sada. Srpska strana je pokušavala, ali nije uspela, da dogovori slobodan izvoz kragujevačkog „Fijata” u kontingentu od 10.000 automobila.

Ukupna robna razmena Srbije sa pet zemalja članica EAEU u 2018. godini iznosila je 3,4 milijarde dolara, a oko 90 odsto ukupne trgovinske razmene realizuje se sa Rusijom. Iz Srbije je izvezeno robe u vrednosti od 1,1 milijardu dolara, a uvezeno za 2,3 milijarde, pokazuju podaci Zavoda za statistiku. Rusija je najvažniji partner Srbije – izvoz u Rusiju čini 92,9 odsto srpskog izvoza u ovih pet država, a uvoz – 90,2 odsto ukupnog uvoza iz zemalja članica.

Najviše se izvoze jabuke, zatim hula-hop čarape, gume za automobile, hartija, karton, lekovi, podni pokrivači, cirkulacione pumpe za grejne sisteme i razne vrste cevi. Iz zemalja EAEU najviše stižu nafta i gas, zatim rude gvožđa i bakra, aluminijum, žica od rafinisanog bakra, delovi aviona i helikoptera.

Najveći ekonomski interes Srbije od ovog sporazuma je da kao i do sada 99 odsto robe može da izvozi na tržište Rusije i članica EAEU bez carina. Najveći dobitak za Srbiju od ovog sporazuma je što je zadržala postojeće sporazume o slobodnoj trgovini, jer su od 2015. zemlje članice EAEU donele odluku da krenu u unifikaciju svih sporazuma o slobodnoj trgovini koje imaju sa trećim zemljama. Da je Srbija odbila unifikaciju ovog sporazuma, ostali bi bez sporazuma koje ima sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom.

Ovim sporazumom sa EAEU Srbija je uspela da zadrži povlašćen izvoz na rusko tržište, što je bio jedan od glavnih ciljeva pregovora.

Ovaj sporazum ne znači da će sada sve što se proizvede moći i da se izveze. Rusija je veoma veliko i zahtevno tržište. Traži se visok kvalitet, količine i standardi da bi roba uopšte mogla da dođe na to tržište. Više od 740 srpskih kompanija izvoze na tržište Rusije, i preko 1.200 različitih proizvoda Srbija prodaje na tržištu Rusije.

Potpisivanjem sporazuma neće biti prekršena nijedna odredba Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji Srbija ima sa EU, jer do punopravnog članstva u EU Srbija ima pravo da zaključuje ovakve sporazume. Naime, prema obavezama iz Poglavlja 30 – „Ekonomski odnosi sa inostranstvom”, sa momentom ulaska u EU nova članica je obavezna da napusti sve sporazume o slobodnoj trgovini sa trećim zemljama i da pređe na trgovinski režim EU. Srbija će tada morati da napusti sporazume o slobodnoj trgovini sa Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom, Turskom, CEFTA, EFTA itd. i izgubiti one povlastice koje je imala do tada u svojim bilateralnim i multilateralnim sporazumima.

Sporazum Srbije i EAEU o slobodnoj trgovini odnosi se samo na trgovinu i Srbija time ne ulazi u članstvo ove unije. EU je prioritet Srbije, prvi partner sa 65 odsto robne razmene, dok je druga po važnosti CEFTA, a treći trgovinski partner Rusija. Svega od sedam do osam odsto od ukupne spoljnotrgovinske razmene Srbije (koja iznosi 45,1 milijardu dolara) ostvaruje se sa EAEU. Može se oceniti da će biti benefita, ali i da ovaj sporazum neće doneti značajan profit, jer obim trgovine, bar za sada, nije veliki. Ovo je šansa da se proširi srpsko tržište, ali je ipak u tom smislu tržište EAEU sa manjim potencijalom od EU, jer su u pitanju udaljene zemlje sa kojima Srbija nema toliku razmenu, kakvu ima, na primer, sa Nemačkom i Austrijom. Prema tome, potpisivanje sporazuma sa EAEU i učešće Srbije u tom sporazumu, neće značajno uticati na povećanje trgovinske razmene.

EAEU je zajednica država sa političkom, ekonomskom, vojnom, carinskom i humanitarnom saradnjom na području Evroazije. Ovu uniju mnogi nazivaju „Putinova unija”. Naime, ruski predsednik Putin je ideju o stvaranju Evroazijske unije izneo 2011. Na kritike da pokušava da oživi Sovjetski Savez, Putin je rekao da će Evroazijska unija biti „izgrađena na iskustvima EU i drugih regionalnih koalicija”. Ugovor o formiranju unije, Rusija, Kazahstan i Belorusija potpisale su 2014, a stupio je na snagu 1. januara 2015, sa ciljem ujedinjavanja postsovjetskih država u jedan kohezivan ekonomski entitet. Uniji su se nekoliko meseci kasnije pridružile Jermenija i Kirgistan. Tržište EAEU ima 183,8 miliona stanovnika, a ukupan BDP iznosi 1.900 milijardi dolara.

Ekonomista, naučni savetnik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista