Осам жртава хулиганског рата

Осам људи је погинуло у 182 инцидента у којима су учествовале екстремне навијачке групе, од када важи Национална стратегија за борбу против насиља и недоличног понашања на спортским приредбама од 2013. до 2018. године.

Ово су резултати првог истраживања о примени ове стратегије, које је јуче представио Београдски центар за безбедносну политику (БЦБП).

Аутори истраживања су Ивана Јеремић, сарадница БЦБП-а и уредница портала „Балкан инсајд” и Саша Ђорђевић, истраживач БЦБП-а. Извештај је заснован на анализи скоро 200 насилних инцидената, 133 судске пресуде и 20 интервјуа.

„Чланови хулиганских група су мушкарци од 15 до 44 године. Три четвртине инцидената је запажено на фудбалским стадионима и спортским центрима, а нешто више од једне петине на јавним површинама. Најмањи број инцидената се десио у угоститељским објектима, свега пет, од којих су три београдски клубови”, наводи се у извештају.

У главном граду Србије се одиграло највише, скоро четвртина, насилних инцидената у којима су учествовале навијачке групе. Више од 70 одсто десило се ван спортских објеката. Само у Београду је забележено 13 од 15 случајева употребе ватреног оружја, колико је прибележено на националном нивоу. За чак 60 одсто насилних инцидената у главном граду није било могуће доказати да је у вези са спортом.

„Немогуће је прецизно утврди да ли је смањен или повећан број инцидената од 2013. до 2018. године, у односу на претходни период. Приметно је мање насиља на утакмицама међународног карактера. Министарство унутрашњих послова тренутно води најсвеобухватнију евиденцију поводом насилних инцидената и повреда пре, за време и након спортске приредбе, али податке нису доставили”, наводе аутори овог истраживања.

Они сматрају да је утисак да последњих година има мање насиља када је реч о спортским догађајима због договора политичких актера и хулиганских група, који је вероватно постигнут још 2014. Од тада, како наглашавају аутори, и параде поноса пролазе са минималним бројем инцидената. Истовремено је приметан други тренд, нарочито после 2016, а то је да медији све више пишу о обрачунима у којима страдају вође хулиганских група.

„Особе које су осуђене за насилничко понашање на спортској приредби или јавном скупу су често повратници, раније осуђивани за наношење тешких и лаких повреда, убијање и злостављање животиња, недозвољену производњу, држање, ношење и промет оружја, крађе. Судови изричу казну затвора у већини случајева, али већина осуђеника казну није одлежала јер је изречена условна осуда”, наводи се у извештају.

Додаје се и да су новчане казне за ова дела скоро у половини случајева 10.000 динара, што је друга најмања казна по висини. Тужиоци су у просеку одбацили 37 одсто кривичних пријава против хулигана, које најчешће подноси полиција, због насилничког понашања на спортској приредби или јавном скупу. Такође, намера је тужиоца да, у нешто више од половине случајева, реше кривичну пријаву споразумом о признању кривице. У 25 одсто случајева, виши јавни тужилац је поднео оптужни предлог, а наредбу о спровођењу истраге у свега четири одсто предмета.

„Национална стратегија за борбу против насиља и недоличног понашања на спортским догађајима из 2013. године је ’празно слово на папиру’. Није успостављен систем који би требало да прати, процењује и извештава о примени ове стратегије, а та тема није се нашла ниједном на дневном реду седница Националног савета за борбу против насиља и недоличног понашања и Националног савета за спречавање негативних појава у спорту. Поменута је једном у смислу потребе да се уради процена учинка овог документа”, закључују аутори.

Међутим, то не значи да се није радило на превенцији насиља у спорту. Министарство омладине и спорта, Министарство просвете, науке и технолошког развоја, Министарство унутрашњих послова, спортски савези и клубови су од 2013. до 2018. године спроводили превентивне активности.