Четвртак, 02.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Признајемо само "директни" одлазак

Признајемо само "директни" одлазак
Депортовани, па се опет вратили: косовски Албанац Јусуф Раба је са породицом протеран пре неколико месеци из Француске, јер није имао документа. Породица Раба, која је живела пет година у Француској, у априлу се илегалним каналима опет вратила у ову државу (Фото АФП)

Споразумом о реадмисији, који је био предуслов за споразум о визним олакшицама, предвиђен је постепени повратак у Србију њених грађана који илегално бораве у земљама Европске уније, али и држављана трећих држава, који су ушли на територију "двадесетседморице", или директно преко наше територије, или су имали нашу важећу боравишну визу.

Тања Мишчевић, директор Канцеларије Владе Србије за придруживање ЕУ, каже да је посебно важна ова реч "директно".

– То значи да Србија неће прихватити држављане трећих држава који су, рецимо, нашу визу добили у Сирији, никада нису ушли у Србију, а са територије Хрватске су отишли у ЕУ – објашњава она.

Несугласица између наших преговарача о јединственом споразуму о визним олакшицама и реадмисији и европских представника у вези са овим питањем била је, подсетимо, главни разлог, због којег је својевремено било одложено парафирање овог документа, све до коначног разјашњења ове одредбе у споразуму.

– Ми смо тада инсистирали да у споразуму буде та реч "директно", да бисмо били потпуно прецизни у самом тексту уговора – наводи она.

Наша страна сматра да ће бити од стотину до сто педесет хиљада будућих повратника у Србију, с тим што се зна да "илегалци" неће одмах бити враћени у Србију, већ ће тај повратак бити постепен.

Такав је, уосталом, био и до сада. Србија је још 1996. године потписала први споразум о реадмисији са једном чланицом ЕУ, а то је била Немачка. Касније је потписано још 14 таквих споразума, са Аустријом, Холандијом, Италијом, Мађарском, Шведском, Француском...

– Од марта 2003. године до данас, на основу споразума о реадмисији са 15 држава, годишње је стизало око седам и по хиљада молби из тих земаља да се приме особе за које су те државе сматрале да смо ми одговорни за њихов нелегални боравак у њиховим земљама. Али, наше службе су давале сагласност за повратак, у просеку, за четири и по до пет хиљада људи годишње. Укупно је дата сагласност за 17.900 повратника – каже Мишчевићева.

--------------------------------------------------------------------------

Око 50.000 Рома из ЕУ очекује повратак у Србију

Уговором о реадмисији предвиђено је да се из земаља Европске уније у Србију врати око 50.000 Рома, изјавио је јуче народни посланик Ромске партије у Скупштини Србије Срђан Шајн. "То је проблем који Србија неће моћи да реши сама и биће нам неопходна помоћ међународне заједнице", истакао је Шајн на округлом столу "Србија у реализацији програма унапређења положаја Рома" одржаном у Скупштини Србије.

Народни посланик Уније Рома у републичком парламенту Рајко Ђурић такође је истакао да Србија неће сама моћи да се избори са проблемом десетина хиљада Рома, који треба да се из земаља ЕУ врате у Србију. "Захтеваћемо да се због људског решавања тог проблема укључе међународне организације, пре свега УНХЦР", казао је Ђурић агенцији Бета.

Он је истакао да је за решење проблема Рома, који ће након потписивања Уговора о реадмисији бити враћени у Србију, неопходно "пре свега, испуњење политичких услова". "Без политичке интеграције нема ниједне друге интеграције ни социјалне ни привредне", оценио је Ђурић.

Он је навео да Србија има прилику да добије знатну суму новца за регулисање статуса и положаја Рома који буду враћени из европских земаља додајући да је најважније да та средства буду искоришћена на прави начин.

Јуче потписани Уговор о реадмисији налаже Србији да прихвати повратак из земаља ЕУ оних српских грађана који су тамо ушли без ваљаних докумената и дозвола, а то исто се односи и на држављане трећих земаља који су директно из Србије нелегално дошли на територију држава ЕУ.
Бета

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.