Неизвесна судбина српске деце на Малти

Решење за српску децу која су на Малти, а прети им депортација јер њихови родитељи не зарађују онолико колико малтешки закони налажу, ни јуче није пронађено. У Министарству спољних послова казали су за наш лист да новости на ову тему нема, а једино је за сада извесно да тамошња влада није донела одлуку о њиховом изузећу, како су неки медији погрешно известили, као и да она неће бити протерана пре празника.

Министар спољних послова Ивица Дачић рекао је да је његово министарство упутило званичну ноту и замолило представнике Малте за хумани приступ и најавио да ће у јануару бити одржане политичке консултације на ту тему.

Дачић је у контакту са колегом са Малте и покушава да нађе решење које ће задовољити њихову имиграциону политику. Иако су медији лицитирали бројком од 22 српска детета која нису добила продужење боравка на Малти, у МСП за „Политику” кажу да није ту реч само о нашим држављанима, већ и о деци са простора бивше СФРЈ, односно из Босне и Херцеговине и Северне Македоније. Такође, потврдили су да се на Малти још налази и наш амбасадор у Италији, будући да ова амбасада на нерезиденцијалној основи покрива Малту, и шеф конзуларног одељења, што значи да су у контакту са тамошњим надлежним органима како би пронашли решење за ову ситуацију.

Генерални секретар МСП-а Вељко Одаловић јуче је за РТС рекао да ће покушати да одложе извршење и оставе простор за жалбени поступак. То је пут који саветује и Агенција за држављанство и боравак Малте. Наиме, након информација које су се појавиле у појединим медијима, реаговала је саопштењем у којем је наведено да није тачно да се од деце очекује да одмах напусте земљу. Нагласили су да родитељи имају право жалбе и да могу да оспоре одлуке у Одбору за жалбе имиграната, који је независно и аутономно тело.

– Док се такво решење не донесе, биће им дозвољено да бораве на Малти уз привремене дозволе, што је пракса коју малтешке власти примењују годинама – наводи се у саопштењу агенције.

Одаловић се дотакао и припрема за одлазак, током којих би наши људи морали добро да се информишу о правима и обавезама који их чекају у новој земљи.

– Много пута нам се десило да људи ништа о томе нису знали. Појављују се разне агенције које обезбеђују посао без информација о томе колико је тај посао легалан и у складу са прописима земље пријема и међудржавним споразумима – упозорио је Одаловић. Додао је и да је кључна адреса за оне који се припремају за одлазак Министарство рада и социјалне политике, док је Министарство спољних послова „ту да помогне, подучи, укаже на одређене проблеме и превентивно делује”.

Међутим, у Министарству за социјални рад незванично су за наш лист рекли да су они адреса искључиво за сегмент који се тиче рада, не и породице.

Иако је о овом сценарију било речи још у септембру, родитељи су прошле недеље добили потврду да су њихови захтеви за боравак деце одбијени. Разлог је тај што приходују мање од законског минимума који прописује да породице из земаља које нису чланице Европске уније морају да зарађују најмање 19.000 евра годишње. Али уколико имају потомство, износ мора бити већи за 3.800 евра, и то по детету. Невоља је у томе што у ову цифру не улазе бонуси ни исплате за прековремени рад.

„Није реч о дискриминацији”, кажу у Агенцији за држављанство и боравак, „већ је циљ оваквих прописа гаранција достојног животног стандарда породицама миграната и њиховој деци”.

Према подацима из 2018. године, на Малти су регистрована 5.744 држављанина Србије, што је представљало највећу националну заједницу која долази из трећих земаља.