Народњаци против потврђивања ССП-а

Закључак правне анализе Споразума о стабилизацији и придруживању са Европском унијом, коју су урадили стручњаци народњачке коалиције, гласи да „у постојећем облику” ССП, али ни пратећи Привремени споразум, „не могу бити потврђени” у Скупштини Србије. Компромис са ЕУ који би био прихватљив за ДСС–НС, а који би, према жељи коалиције окупљене око социјалиста са којом народњаци преговарају о влади, омогућио усвајање ССП-а, јесте, у најкраћем, да ЕУ потврди да је Косово саставни део Србије.

Званичници ЕУ, али и српски политичари-заговорници потписивања ССП-а и после једностраног проглашења независности јужне покрајине и признања те независности од већине чланица ЕУ, увек су истицали да Унија, као организација држава, нема надлежност да признаје или не признаје неку државу, већ да је то искључиво на државама-чланицама, али у овој правној анализи наводи се супротан пример.

„Према својим оснивачким актима и међународним уговорима које закључује, ЕУ поштује територијални интегритет и суверенитет међународно признатих држава као један од основних принципа међународних односа. Сагласно томе, Савет ЕУ, на свом 2.870 заседању посвећеном спољној политици Уније одржаном 26. и 27. маја ове године, поводом ситуације у Грузији закључио је да ’Савет поново потврђује своју потпуну посвећеност принципу суверенитета, независности и територијалног интегритета Грузије у њеним међународно признатим границама, потврђеним у Резолуцији СБ УН 1808 од 15. априла 2008. године’ (тачка 3. Закључака Савета ЕУ о Грузији од 26. и 27. маја 2008)”, наводи се у овој анализи.

Експерти коалиције Демократска странка Србије – Нова Србија закључили су да „ССП и Привремени споразум потписани у Луксембургу 29. априла 2008. године, нису сагласни међународном праву, и посебно, Бечкој конвенцији”, да „ови споразуми садрже битне недостатке који их чине правно неважећим” и да је „сасвим сигурно да се без поновног ангажовања уговорних страна ти недостаци не могу отклонити”.

На основу изведене анализе они су закључили да „у тренутку потврђивања ССП-a у Скупштини Србије мора постојати потпуна сагласност воља уговорних страна око текста споразума”, као и да Споразум „мора бити у потпуности усаглашен са Уставом Србије”, што сада, како се наводи у анализи, није случај.

Да ли је оваква анализа прихватљива за коалицију Социјалистичка партија Србије – Партија уједињених пензионера Србије – Јединствена Србија, а то је један од предуслова за потписивање коалиционог споразума о формирању републичке владе са радикалима и народњацима, представници коалиције ће саопштити за неколико дана, а лидер Јединствене Србије Драган Марковић Палма већ јуче је изјавио за Б92 да ће због оваквог става ДСС-а и НС-а данас предложити својим коалиционим партнерима да прекину разговоре са радикалима и народњацима.

Ова анализа је прослеђена јуче и коалицији око социјалиста и Српској радикалној странци. Готово је сигурно да радикали неће имати ништа против оваквих закључака, а то потврђује и јучерашња изјава потпредседника странке Драгана Тодоровића, који је рекао да је став радикала јасан – ССП је штетан за Србију. Сумње у могућност наставка преговора о влади између поменутих политичких актера после ове правне анализе, међутим, уноси различитост у ставовима унутар коалиције око СПС-а. Драган Марковић Палма инсистира на томе да се ССП ратификује (иако Палма није и за сарадњу са Хашким трибуналом, а то је један од услова за почетак примене и Привременог споразума и ССП-а), а лидер социјалиста Ивица Дачић је званично тражио само да се ССП не поништава (што је било једно од предизборних обећања ДСС–НС).

Томислав Николић, заменик председника СРС-а, рекао је крајем прошлог месеца, после састанка са народњацима и социјалистима, да неће бити „неког грубог, бруталног поништавања” ССП-а. Николић је рекао да ће нова влада преговарати о ССП-у и тражити да се убаци амандман са реченицом да је Косово у Србији.

У правној анализи ССП-а, народњаци нигде не говоре о могућности или намери да пониште ССП.

СПС ће „у наредних дан, два” са својим коалиционим партнерима разматрати овај „папир” који им је стигао од ДСС–НС, рекао је Дачић јуче агенцији Бета.

Подсећања ради, радикали, народњаци и коалиција окупљена око СПС-а потписали су половином маја споразум о принципима за формирање националне владе Србије. У тачки четири наводи се, између осталог, да ће Србија „као целовита држава са својом покрајином КиМ наставити европске интеграције и хармонизацију националног законодавства са законодавством ЕУ”.

Јуче је портпарол ДСС-а Андреја Младеновић у емисији Б92 рекао да постоји очигледна могућност компромиса са ЕУ, коју је показала сама ЕУ доносећи поменути закључак о Грузији, којим се гарантује суверенитет и територијални интегритет Грузије онакав какав је у овом тренутку.

Одговарајући на питање какву реакцију на извештај експерата ДСС-а очекује од потенцијалних партнера за формирање парламентарне већине, радикал Драган Тодоровић је казао да верује да ће све парламентарне странке и политички чиниоци у земљи инсистирати на интересима Србије.

„То значи – поштовање Устава, закона, парламентарних резолуција, које апсолутно елеминишу могућност да било ко из Србије, на било какав, непосредан или посредан начин, пристаје на независност Косова и Метохије”, нагласио је он.

И док су социјалисти јуче реаговали с опрезом, објављивање ДСС-ове правне анализе ССП-а изазвало је осуде из водећих странака листе За европску Србију. Функционер Демократске странке Божидар Ђелић изјавио је да „такозвана правна анализа” ССП-а говори да је ДСС–НС неодговорна коалиција која жели да поништи тај споразум и уведе земљу у самоизолацију. Ђелић је агенцији Бета рекао да су ДСС–НС две и по године учествовали у креирању самог споразума, а да су тек сада нашли за сходно да раде правну анализу, подсетивши да су у новембру и децембру прошле године сви министри из редова ДСС-а и НС-а дали позитивно мишљење на текст споразума.

Ђелић је додао да би „било каква идеја да је могуће поново преговарати значила да би дошло до комплетног застоја европских интеграција, да би годинама Србија била на странпутици”.

Његова странка је издала и саопштење у коме се наводи, између осталог, да су Коштуница и ДСС „дефинитивно потврдили своје антиевропско опредељење и спремност да по сваку цену, па и цену изолације и економског пропадања Србије, пониште ССП са ЕУ”.

А странка Г17 плус оценила је да је ДСС „такозваном правном анализом” ССП-а показао да „и даље упорно заговара ирационалну антиевропску политику”. ДСС је, пише у саопштењу Г17 плус, „још једном показала да њена ретроградна политика подразумева недвосмислено противљење европским интеграцијама и економском јачању”.

Професор Правног факултета „Унион” у Београду Богољуб Милосављевић рекао је јуче да су оцене изнете у овој правној анализи ССП-а „политичке, а никако правне природе, јер у ССП нема никаквих изричитих одредаба, нити назнака о статусу или независности Косова”. 

Професор међународног јавног права на Правном факултету у Београду Милан Пауновић није јуче желео да коментарише оцену експертског тима ДСС-а да су ССП и Привремени споразум са ЕУ правно неважећи, рекавши Танјугу да остаје при ставу који је раније изнео о ССП-у. Он је, наиме, раније скренуо пажњу да је ЕУ кршила уговор, односно члан 135. тог уговора, који се односи на Резолуцију 1244 и статус Косова, какав је постојао у том тренутку, а који је после парафирања била дужна да поштује.

„У међународном праву се од уговорних страна очекује да не предузимају никакве кораке којима крше уговорне одредбе које су парафирали или потписали, без обзира што уговор није ступио на снагу. То је прећутно правило, најмање што се очекује”, рекао је Пауновић.

Б. Баковић

-----------------------------------------------------------

Коначна одлука на Уставном суду

Споразум о стабилизацији и придруживању наше земље Европској унији, који је одлазећа влада усвојила у крњем саставу, без присуства министара из ДСС-а и НС-а, требало би да, пре него што се о њему, када буде конституисана, изјасни Народна скупштина Србије, прође кроз скупштински Одбор за европске интеграције и Законодавни одбор. Међутим, без обзира на то да ли ће на седницама ових одбора добити подршку или не, коначну реч о ратификацији споразума даће посланици на пленарној седници парламента. До сада се никада није догодило да Законодавни одбор утврди да неки законски предлог није у складу са Уставом, а да га парламент усвоји. Уколико би се овог пута то ипак догодило онда би, према Уставу, на захтев најмање трећине посланика (84) Уставни суд био дужан да у року од седам дана оцени уставност акта који је изгласан, а указом председника Србије још није проглашен. Уколико би закон био проглашен пре одлуке суда, Уставни суд би наставио да поступа према захтеву, у складу са редовним поступком за оцену уставности закона. Уколико би Уставни суд донео одлуку о неуставности закона пре његовог проглашења, ова одлука би ступила на снагу даном проглашења закона.

М. Ч.