Тек сваки девети грађанин Србије има пасош

Уколико споразум о визним олакшицама и реадмисији, који је Србија прекјуче потписала са Европском унијом, ступи на снагу 1. јануара 2008. године, отприлике сваки двадесети грађанин Србије моћи ће у том тренутку да рачуна на знатно брже и лакше добијање визе за путовање у неку од европских држава. – У овом моменту 11,7 одсто или сваки девети грађанин Србије има пасош. Неке грубе процене говоре да би око 70 одсто тих људи било обухваћено овим олакшицама, тако да долазимо на око пет одсто укупног становништва Србије, на које се те олакшице односе, у првом моменту – каже за наш лист Тања Мишчевић, директор Канцеларије владе Србије за придруживање Европској унији. Мишчевићева, међутим, претпоставља да ће олакшавање визног режима охрабрити многе људе у нашој земљи да ускоро затраже пасош, јер заиста нису ретки они грађани који нису узимали ту путну исправу због тога што нису желели да даноноћно стоје у дугим редовима испред амбасада европских држава.

Све категорије српских грађана које буду имале право на визне олакшице ЕУ добијаће бесплатне визе уместо по досад важећој тарифи од 35 евра по визи. Ваља рећи и да је српска делегација издејствовала да се за визне олакшице тражи минимум докумената, попут индекса за студенте и позивног писма институције у ЕУ, а за пословне људе потребни су потврда Привредне коморе Србије и позивно писмо из чланице ЕУ.

Када су крајем прошле године почели разговори о овом споразуму говорило се само о четири категорије грађана које би биле обухваћене тим документом. Били су то студенти, запослени у државној администрацији, експерти и пословни људи. На крају, стигло се до дужег списка, чији тачан број категорија не зна чак ни Мишчевићева. По скраћеном поступку у државе ЕУ улазиће, рецимо, и средњошколци, постдипломци, професори универзитета, адвокати, лекари, новинари, али и активисти цивилног друштва, учесници спортских такмичења, инвалиди, чланови породица наших радника запослених у европским државама, као и они који иду на лечење у неку од ових земаља.

Како наводи наш саговорник, реч је само о ширем тумачењу четири категорије грађана које су биле наведене у старту, јер све који могу да рачунају на визне олакшице могуће је, у ствари, сврстати у неку од четири основне групе.

Чињеница је и да ће се поједини намерници за Европу наћи у "дуплој функцији", па ће једном тражити бесплатну визу на основу своје професије, а други пут, рецимо, на основу ситуације у којој се налази.

Неке визне олакшице важиће и за грађане који путују преко туристичких агенција, регистрованих овде или у иностранству, а листа тих агенција биће састављана сваке године у конзуларним одељењима држава чланица ЕУ у Београду.

Својевремено је постојала идеја да се отвори заједнички "европски шалтер за визе" свих 27 земаља чланица ЕУ. Докле се стигло у њеној реализацији?

– Будући да би то био доста компликован систем, а не зна се како би то функционисало – ко би тиме, рецимо, руководио и у којој би се посебној згради тај центар налазио – у овом моменту те расправе су стале – преноси нам Мишчевићева наглашавајући да је право европских држава да одреде начин издавања "олакшаних виза" који им највише одговара.

Значајније од тога јесте што је министар Драган Јочић, који је у минули уторак у Бриселу потписао документ о визама са ЕУ, а који сада треба да буде ратификован и у Скупштини Србије и у Европском парламенту, изјавио је да смо на пола пута до беле шенгенске листе.

Истичући да је "веома пуно урађено" ка остварењу тог циља, Мишчевићева наводи да се о интегрисаном управљању границама, односно о питању контроле на граници, на чему ЕУ посебно инсистира, разговарало и прошле седмице на састанку унапређеног сталног дијалога. Сада ће се пратити како се спроводи то управљање, а, онда, ићи "и у дубину територије" и посматрати како функционише систем азила, односно каква су и колика права кретања странаца у нашој земљи.

То су питања која треба да буду регулисана новим законом о азилу и новим законом о кретању странаца, које ће, уз закон о граници, МУП, веома брзо, према речима Мишчевићеве, представити влади, а затим ће се ти прописи наћи и у скупштини.

Ову "најужу законску основу" за причу о стављању Србије на поменуту листу треба да прате и позитивни резултати у борби против организованог криминала, сарадња на спречавању сваке врсте трафикинга и у борби против тероризма.