Гас може у Србију с пет страна

Руски председник Владимир Путин обрадовао је јуче већи део Европе и западног Балкана, односно све земље које гас добијају преко Украјине, да ће се овај транзит наставити и после 1. јануара 2020. године. За Србију је та вест од изузетног значаја, јер наша земља сада гас добија једно правцем из Украјине преко Мађарске. Путин је на традиционалној годишњој конференцији за медије најавио да ће Русија наставити да испоручује гас Европи преко Украјине, о чему преговарају руски „Гаспром” и украјински „Нафтогас”.

Пошто би ово требало да буде и дефинитиван договор две земље о транзиту плавог горива за остатак Европе, може да се одахне, али само на трен. Јер, без алтернативних гасовода и извора гаса свака од земаља са трасе Украјине може у сваком часу остати без овог енергента уколико ова земља због проблема с Русијом прекине транзит, као што је било 2009. године.

Србија зато убудуће рачуна на четири различита правца снабдевања гасом. Један је „Турски ток”, други стиже из Румуније, трећи је интерконекција с Бугарском, за шта је Србија добила 50 милиона евра од Европске комисије, и четврти је конекција Грчка–Бугарска–Србија. Гасоводом би из Александропулоса преко Бугарске до Србије стизао амерички гас, па се ова рута зове америчка.

Србија, иначе, ових дана приводи крају радове на својој деоници гасовода „Турски ток” од Бугарске до Мађарске и према најновијим подацима све цеви су већ испоручене и распоређене по траси. Заварено је 395 од укупно 403 километра цеви, а до краја године ће бити заварен и преостали део.

Како потврђује извор „Политике”, остаје још да се ураде блок, мерне и чистачке станице, као и компресорска станица које су биле предвиђене за наредну годину. Иначе, овим гасоводом плаво гориво ће из Турске преко Бугарске, Србије и Мађарске долазити до највећег европског складишта гаса – Баумгартена у Аустрији.

Гас ће се, када се „Турски ток” заврши, преузимати на три места – у Параћину, Београду и Зрењанину. Уколико буде потребе, „Србијагас” ће, како је недавно потврдио генерални директор Душан Бајатовић, снабдевати и Федерацију БиХ. Иначе, „Србијагас” ради и на интерконекцији с Румунијом, која је и сада велики произвођач гаса, а када крене испорука гаса из Црног мора постаће и извозник.

Румунија гради гасовод и Србија преговара да повећа могућности домаћег транспортног система до Београда, чиме бисмо имали и четврти правац дотока гаса. Колики ће бити капацитет овим правцем знаће се после расписивања тендера и тога колико интересовање постоји за овај гасовод, али је најважније да и Србија и Румунија имају пара за овај пројекат.

Наша земља рачуна и на гас алтернативним правцем Бугарска–Грчка–Србија, из Александропулоса. Реч је о гасу који би долазио из Каспијског региона.

Све и да до договора Русије и Украјине о наставку испорука није дошло, Србија би имала довољно гаса током ове зиме. Јер, у подземном складишту гаса „Банатски Двор” већ има 550 милиона кубика, а још 300 милиона кубика обезбеђено је за покривање могућих ризика. Србија је, осим тога, једина земља у окружењу која има уговорене цене гаса с „Гаспромом”, којем је веома стало да испоруче договорене количине.

Србија би од 2022. године требало да добија гас правцем Србија–Бугарска, јер би до тада овај гасовод требало да се нађе у функцији. Добијена је грађевинска дозвола и ускоро треба да буде расписан тендер.

Постојећи гасовод преко Русије, Украјине и Мађарске нема никакве везе с будућим „Турским током”. Реч је о два различита гасовода. Иначе, највећих проблема у испоруци гаса у случају прекида преко Украјине имале би Србија, Бугарска, Румунија, Босна и Херцеговина и Молдавија.

Мађарска је такође заинтересована за диверсификацију гасних праваца. Данас овај гас стиже са истока, али они рачунају и на правац с југа, односно на трасу „Турског тока”. Србија има још једну, пету алтернативу да се снабдева гасом у случају прекида допремања преко Украјине, и то из Словачке, што је Русија понудила као могући правац. Транспортни правац преко Словачке коришћен је и током гасне кризе 2009. године. Овим правцем могла би да се транспортују око два милиона кубика дневно, док би се три до четири милиона кубика допремала из Банатског Двора.