Држава планира да успори одлазак младих

Стратегија о економским миграцијама од 2021. до 2027. године требало би да буде усвојена на седници Владе Србије крајем јануара или почетком фебруара наредне године, после чега ће бити формирана радна група за акциони план који би требало да почне да се спроводи од 1. јануара 2021. Како најављује Зоран Ђорђевић, министар за рад, акциони план са јасним смерницима могао би да буде усвојен већ на јесен 2020, а јавне расправе поводом тог документа могле би да се организују широм Србије, да би се у њих укључили и грађани Србије.

– Циљ стратегије биће да помогне у заустављању одласка младих, образованих људи из Србије у иностранство, посебно због тога што је поред демографије ово питање свих питања, јер без останка младих нема развоја. Акциони план треба да нам пружи смернице како доћи до тог циља и од његове реализације зависиће доста тога, а посебно питање заустављања одласка наших људи, као и повратак оних који су отишли – наводи министар и поручује да Србија треба да буде модерна привлачна држава, по мери својих грађана, која брине о њима, земља у коју грађани желе да се врате, која пружа једнаке прилике за све...

– То све неће бити лако, а и развијеније земље од нас се суочавају са таквим проблемима. Били смо недавно у Израелу који је најуспешнија земља по питању решавања проблема економских миграција. Увидели смо да они имају идеје сличне нашима, али за разлику од њих, Србија изгледа нема довољно храбрости и вере у себе – истиче Ђорђевић.

Конкретне мере којима ће се стратегија спроводити у дело и подстицати људи да се врате, остану и привређују у Србији биће разређене тек кроз акциони план. На то скреће пажњу и проф. др Владимир Гречић, који је на челу тима који је радио на изради стратегије. Он истиче да свака мера мора најпре да има законску потпору да би могла да се примени.

– Тек треба да се одлучи да ли ће на том плану радити постојећи капацитети или ће се основати нека агенција или нова служба при министарствима. За прогнозе је рано, јер је сада у току јавна расправа о предлогу стратегије – истиче Гречић, и признаје да му стижу примедбе од људи из дијаспоре који се жале на то да држава даје повољније услове за спровођење страних директних инвестиција, него што у томе помаже представницима дијаспоре.

– Анкете су показале да наши људи, око 60 одсто њих, јесу заинтересовани да уложе свој капитал и знање у матичној држави. Раније се више говорило о директним страним инвестицијама, а инвестирање дијаспоре у земљу треба ипак да има предност. Јер, лакше ће наши људи да реинвестирају свој капитал овде него неки странци. Зато томе треба више пажње посветити – сматра Гречић и подсећа на добар пример из Велса који је прошле године отворио сајт преко којег је почео да позива своје земљаке да улажу у Велс, а који ће им заузврат понудити разне повластице и олакшице у пословању.

У односу на раније планске документе, актуелна стратегија обухвата цео циклус, од превентиве миграције, сарадње дијаспоре са матицом, услове под којима би се они који су отишли на крају и вратили у државу, као и потпуну интеграцију привреде и друштва Србије.

Јавна расправа о Предлогу стратегије о економским миграцијама почела је 13. децембра и траје до 3. јануара 2020, а разговори о стратегији организовани су у Нишу, Новом Саду, Крагујевцу, Суботици, Новом Пазару и Београду.