Графички колектив коначно на новој адреси

Након захтевних годину и по дана номадског живота, принудног привременог смештаја и грозничаве потраге за решењем у виду сталне излагачке адресе, Графички колектив упловио је, коначно, у своју „Нојеву барку”. То нам је јуче, с нескривеним емоцијама и олакшањем, јавила Љиљана Ћинкул, кустос ове куће, и то непосредно након што је са Републичком дирекцијом за имовину потписан уговор на десет година за коришћење простора у Улици Драгослава Јовановића број 11.

– Заиста смо срећни што у години обележавања 70. рођендана Графичког колектива можемо да објавимо ову вест. Нов ентузијазам и традиција коју имамо иза себе мотивишу идеје о великим могућностима за живот у новој кући уметника и неговање професионалних стандарда – казала је наша саговорница.

Површина и мултифункционални просторни потенцијал даће прилику за нове кустоске и уметничке праксе – интерактивне садржаје, афирмисање стваралаштва у области проширених медија, креативне радионице, скупове и промоције посвећене визуелној уметности, Кабинет графике, додаје Љиљана Ћинкул. Другим речима, све оно што је и било део богатог програма Графичког колектива у деценијама иза нас, али и оно што ће тек сада моћи да добије на значају. Међутим, и поред заиста добрих вести, љубитељи графике мораће да сачекају неко време на изложбени програм на овом новом месту јер предстоји његова обнова.

– Чека нас савлађивање актуелне законско-правне процедуре око инвестиционог одржавања и пажљиво осмишљена логистика са неопходном материјалном базом. Простор није у радној функцији и захтева велике пројектне задатке са оперативним тимом. Али тог посла се не бојимо, кренућемо чим пре буде могуће у реализацију – најављује ова историчарка уметности, наглашавајући захвалност Министарству културе републике Србије, Републичкој дирекцији за имовину, колегама уметницима, пријатељима и члановима Графичког колектива. Али и медијима, који су својим концентрисаним деловањем и присутношћу помогли да се уочи проблематична ситуација у којој је, због реституције, изгубљен простор на Обилићевом венцу.

Подсећања ради, пре око четири године дошло је до одлуке да се пословни простор у којем је Графички колектив функционисао на поменутој локацији у процесу реституције врати старим власницима (решење о враћању наследницима, породици Нинчић, Агенција за реституцију донела је 17. јула 2015) и они су одлучили да га продају угоститељима, који су ту, у међувремену, отворили посластичарницу. Вредна графичка збирка у којој има више од 5.000 дела, пресељена је брижљиво у само тридесетак квадрата унутар здања на Косанчићевом венцу 19, што је била занимљива коинциденција, јер управо је та зграда у прошлости била стециште уметника где су атељеа имали Оља Ивањицки, Александар Томашевић, Мајда Курник, Никола и Радмила Граовац… За то време ова култна галерија, основана после Другог светског рата, још 1949, која је током седам деценија постојања била стециште и окупљалиште врхунских наших и страних уметника, изложбено је гостовала у другим галеријским просторима.

– Приредили смо више уметничких догађаја одржавајући програмски континуитет као „Галерија у покрету”. Међу њима је посебно значајна студијска изложба „Отисак времена”, са истоименом монографском публикацијом и пратећим програмима, која је била круна свечаног програма прославе рођендана, реализована у Галерији Српске академије наука и уметности. Професионална подршка колега из галерија у којима смо приређивали наше изложбе много нам је значила јер смо могли да остваримо видљиво присуство, посебно у овој години – закључује Љиљана Ћинкул, додајући да је Графички колектив у Југославији био, свакако, један од водећих уметничких центара, док историју уметности када је наш простор у питању, у другој половини 20. и почетком 21. века, није могуће писати а да се он не помене. Ту су, између осталих, излагали и Дали, Шагал, Вазарели, Еро, Фухс, а установљене су и три награде: Велики и Мали печат и Грифон. Све су цењене у домаћој јавности.