Био је дух епохе

Десет година без Слободана Машића (Београд, 3. септембар 1939 – Београд, 25. мај 2016) значи десет година без једног од најаутентичнијих стваралаца које је српска и југословенска култура имала. Графички дизајнер, мислилац, архитекта, први независни издавач у Југославији, оснивач смотре графичког дизајна „Контакт” и један од аутора који су обележили развој савременог графичког обликовања – Слободан Машић оставио је траг који време не брише.

Био је много више од дизајнера. Био је дух епохе и човек који је разумео да облик није само естетика, већ став, слобода и одговорност. Његов рад померао је границе визуелне комуникације, али и границе друштвене храбрости. Зато су о њему говорили као о „поносу српског графичког дизајна”, „првом герилцу у издаваштву комунистичке Југославије”, „великом експериментатору” и „човеку града”. За многе је био синоним за авангарду, савременост, модернизам и оригиналност.

Слободан Машић припадао је ретким личностима које нису пристајале на компромисе са духом времена. Привлачио је политички некоректне, слободномислеће и радознале људе, јер је и сам био непоколебљиви индивидуалац. Његова енциклопедијска природа, саткана од храбрости, поштења и знатижеље, чинила га је саговорником, пријатељем и ауторитетом какви се ретко срећу.

Као оснивач „Контакта” отворио је простор новим идејама и генерацијама аутора, верујући да дизајн мора бити жива и ангажована дисциплина. Као издавач и стваралац показао је да култура може бити независна, храбра и модерна чак и онда када околности то не подстичу.

Данас, десет година након његове смрти, Слободан Машић остаје непоновљив. Његово дело траје кроз књиге, плакате, идеје и људе које је обликовао. Остаје као човек од речи и дела, као један од оних Срба који своме роду служе на част.

Сећање на Слободана Машића није само сећање на једног уметника – то је подсећање на време када су храброст, оригиналност и слобода мишљења биле основ стварања. Управо зато његово име и данас стоји као симбол интегритета, културе и модерности.