Сећање на злочин у Андровићима

Зворник -– Пуних шеснаест година породице Бошка Вукића, Цвијана Савића, Тадије и Ненада Радића, оплакују своје најмилије и надају се да ће правда, иако спора, једног дана достићи злочинце који су направили покољ у Андровићима 8. јуна 1992. године.

У раним јутарњим сатима, припадници паравојнеформацијемуслиманаПатриотскелиге напали су на Малешић, односно Андровиће и убили четири Србина, а шест ранили. На кућном прагу убијен је Бошко Вукић, старац Цвијан Савић убијен је у пиџами пред кућом, Тадија Радић је погинуо између врата и чардака, а рањени деветнаестогодишњи Ненад Радић је закукао „браћо помозите” и тад му је пришао један од нападача и испалио 25 метака у прса рекавши „ево ти брате”.

Због опасности родбина није смела изаћи на сеоско гробље, па су дан касније Тадија и Ненад сахрањени у једну раку у башти иза куће. Ненад није био ожењен, а Тадија је имао једно дете, док је супруга била трудна са другим дететом.

Тог дана рањени пред својим кућама Будимир Галић и Миле Вукић остали су трајни тешки инвалиди, а Миле који је пошао на посао у Београд рањен је са 12 метака и такав је држан под ватром више од сата. Нису га убили, очекујући да ће неко да му притекне у помоћ, па би тако повећали број жртава.

Даница, мајка Бошка Вукића која је остала жива побегавши кроз прозор у шуму сећа се тог дана са огромним болом у души. Убица њеног сина се хвалио својима како је убио Краљевића Марка, јер је Бошко био двометраш.

Напад на српско село завршио се око пола девет, завивши у црно четири породице. Да ли ће бити подигнуте оптужнице због овог ратног злочина, нико не зна, али сведоци постоје, а имена убица се налазе и у књизи Кемала Дураковића „На источном бедему Босне”.

Ту се наводи да је „акција испланирана како би се неутралисале четничке ватрене тачке. У раним јутарњим сатима борци из јединица које су предводили Мујо Халиловић и ЏевадАвдичевић БабакиводКрстацкренулисууовуакцију. Бабакјегрупу, укојојсубили Ризво Реџић Рис, Осман Махмутовић Паче, Муниб, Зенун, Прија, Пиштија и још неки момци, успео убацити у непријатељску позадину. Акција је имала успеха. Ликвидиран је већи број четника, али су и наше снаге имале губитака”.

С обзиром да сведоци постоје, родбина и пријатељи се надају да ће надлежно тужилаштво подићи оптужницу, јер оно у Тузли ради пуном паром примењујући двоструке аршине кад су у питању злочини против Срба и Бошњака.