Уживамо у балканској музици

Трочлани британски бенд „Тајгер лилис”, основан 1989. године у Лондону, једна је од најоригиналнијих појава на савременој музичкој сцени. До сада су објавили 22 албума, номиновани су за Греми награду 2003. и то за плочу „The Gorey End”. Група, која пева о мрачној страни живота ичији су наступи веома упечатљиви, нарочито због застрашујуће шминке која им служи као маска, увеликосе спрема за спектакуларну прославу две деценије постојања коју ће обележити следеће године.

После пет година поново долазе у Београд. У интервјуу за „Политику” признају да су упознати са музиком са наших простора.

–Волим балканску музику. Другачија је од западњачке музике, па ме зато фасцинира. Имам много старих плоча традиционалне балканске музике које су ми биле велика инспирација. Недавно сам гледао Бобана Марковића у једном џез клубу у Атини и заиста сам уживао– речи су фронтмена бенда Мартина Жака, док његов колега, контрабасистаЕјдријан Стаут каже:

– Ја сам уживао у музици из филмова „Црна мачка, бели мачор” и „Дом за вешање” и музици „Ноу смоукинг оркестре”.

Публици којаће сутра увече доћи на њихов концерт у „Сава центру” поручују да је најбоље да ништа не очекује:

– Наше свирке никада нису исте, јер је досадно свако вече изводити исте песме. Само знамо са којом песмом ћемо почети концерт, а остало зависи од енергије коју добијамо од публике. Наши концерти имају елементе драме, хаоса, лепоте, насиља, глупости, духовитости и туге. Трудимо се да сваки шоу буде јединствен. Публика у Београду ће видети бенд који наступа скоро 20 година и још увек ризикује.

Музика коју изводе, како кажу, није лака за слушање. Описују је каооригиналну, уникатну и узнемирујућу.

– Замислите да се цигански оркестар бори са енглеским панк бендом, док се француски шансоњер клади са немачком кабаретском трупом ко ће победити!

Последњи албум и шоу „Тајгер лилиса” зове се „Седам смртних грехова”. Инспирацију су пронашли у митологији, тачније у триптиху Хијеронимуса Боша „Страшни суд”.

– Док смо изводили овај шоу у Лондону схватио сам колико значајну улогу у нашим животима имају смртни греси.То је шоу о стварима које су скривене у главама и срцима свих нас. Сви смо вођени пожудом, бесом, похлепом и лењошћу и зато смо сматрали да би требалo да направимо песме о овим стварима.

На питање зашто су толико „фасцинирани” насиљем, убиствoм, силовањем…, одговарају:

–Досадно је писати о лепим људима и њиховим дивним животима, о цвећу, чају, шетњама и сунчаним данима. Која је сврха таквих песама? Тамна страна животаје много интересантнија, јер тера људе да мисле и осећају. Не желимо да шокирамо људе, већ да их забавимо, додирнемо, испровоцирамо њихове мисли и емоције. Боље да мрзе оно што радимо, него да им је досадно.

Сматрају да савременим музичарима недостаје оригиналност. Већина само, како истичу Мартин Жак и Ејдријен Стаут, копира своје хероје.

– Много тога недостаје у савременом свету. То је једно од чуда капитализма и глобализације. Ако се сви облачимо исто, кувамо исто, купујемо у истим продавницама, гледамо исте филмове, како бити оригиналан? То је велики изазов, нарочито за генерације које долазе.

Ништа није потпуно оригинално, али ако можеш да пронађеш неке занимљиве елементе и направиш нов музички израз, довољно си урадио.