Источно-медитерански гасовод препун замки

Грчка, Кипар и Израел потписују споразум о изградњи Источно-медитеранског гасовода „Истмед”.

Очекивања су велика, али то како ће се пројекат финансирати - још није разјашњено, пише Дојче веле (DW), преноси Танјуг.

Припреме су у пуном јеку: почиње тродневна посета израелског премијера Бењамина Нетанијахуа Атини, а кипарски председник Никос Анастасијадис је већ божићне празнике провео у главном граду Грчке, наводи DW.

На свечаној церемонији грчки премијер Кирјакос Мицотакис и његови гости потписују споразум о изградњи „Истмеда” (Еастмед, Источно-медитерански гасовод).

Тим подводним гасоводом, који би требао да буде дугачак 1.900 километара, земни гас из Израела требало би да стигне до Европе.

Најважнија земља-одредница је Италија, али и земље југоисточне Европе желе да профитирају од пројекта.

То би требало да буде „најдужи подводни гасовод на свету”, пише атинска „Новина уредника”.

Либерални лист „Филелефтерос” оцењује да се ради о „историјском споразуму”.

Читав пројекат требало би да да додатни подстицај енергетској дипломатији у региону: током викенда би и министри спољних послова Египта, Грчке и Кипра требало да разговарају о могућностима сарадње, а 7. јануара, на Кипар долази амерички министар спољних послова Мајк Помпео.

Сви ти догађаји шаљу један сигнал: у источном Средоземљу се нешто догађа, али шта?

Грчка телевизија ЕРТ пројекат „Истмед” назива „одбрамбеним штитом против провокација из Турске”.

То јасно показује да је из перспективе Атине гасовод одговор на недавно приближавање Турске и међународно признате владе у Либији.

како подсећа Дојче веле, већ годинама се Грчка, Кипар и Турска споре око права на експлоатацију налазишта гаса у источном Средоземљу.

Крајем 2019, Либија и Турска потписале су споразум по којем је њихова заједничка привредна зона формирана у складу с њиховим жељама и којим су оне међу собом поделиле велики део источног Егејског мора.

Али баш кроз то подручје би требало да прође гасовод „Истмед”.

Да ли је на помолу директан сукоб Грчке и Турске?

У интервјуу телевизији ЕРТ грчки министар енергетике Костис Хацидакис био је уздржан: „(Турски председник) Ердоган има свој поглед на ствар, а ми имамо свој. Ми се при том позивамо на међународно право и уверени смо да су све земље које у региону имају значајнију улогу, на нашој страни”.

Мали ударац за пројекат „Истмед” је чињеница да Италија неће бити присутна приликом потписивања споразума у Атини.

Према наводима грчких медија, разлог за то су несугласице до којих је дошло унутар италијанске владе у вези с гасоводом.

Заменик портпарола кипарске владе Панајотис Сентонас недавно је изјавио да Италија „из техничких разлога” неће бити супотписница споразума, али наводно ће један неименовани „представник Рима” ипак присуствовати церемонији.

Ипак, наводно је италијански министар енергетике Стефано Патуанели прошлог уторка у једном писму свом грчком колеги изричито нагласио да Рим подржава изградњу гасовода, те да ће се за њега заузети и унутар Европске уније.

Важно је при том следеће: да би могла да преузме највећи део гаса из „Истмеда”, Италија би морала да изгради свој део гасовода који би је повезао с луком Игуменица на северозападу Грчке.

Гасовод „Истмед” има пре свега велику геополитичку важност, оцењује за ДW Алекс Лагакос из атинског труста мозгова „Грчки енергетски форум”, но може ли он бити и економски исплатив?

Грчки стручњак у то није сигуран.

С једне стране ту су огромни трошкови изградње: за сада се процењују на најмање десет милијарди евра.

Чињеница да у пројекту учествују Грчка, Кипар и Израел нипошто не значи да оне располажу потребним капиталом, упозорава Лагакос, а финансијска помоћ ЕУ је мало вероватна, с обзиром на то да се Европа опрашта од фосилних енергената и усмерава на зелене енергетске пројекте.

У Бриселу влада нова филозофија.

Због тога се може закључити да ће гасовод „Истмед” морати да се финансира приватним средствима, а то ће бити тешко.

Да ли би гасовод могао да буде занимљив за приватне инвеститоре?

С обзиром на садашњу преобилну понуду гаса на светском тржишту, атински стручњак сумња у то.

Осим тога, „све више потрошача оријентише се на увоз укапљеног гаса (ЛНГ) преко морских лука. Због чега би се неко дугорочно везао за испоруке путем гасовода када у свако време може јефтиније и флексибилније да користи могућности ЛНГ”, оцењује Лагакос.

Ипак, то нипошто не значи да нови гасоводи нису у плану.

Већ 8. јануара, руски и турски председници Путин и Ердоган требало би свечано да отворе гасовод изграђен кроз Црно море - „Турски ток”.

Њиме би руски гас требало да, преко Турске, буде транспортован у Европу.

Да ли ће се при том „Истмед” и „Турски ток” надопуњавати, или ће пре бити међусобна конкуренција - за сада је још увек нејасно, наводи Дојче веле.