Зашто жене имају ниже плате

Информације да жене имају скоро 15 одсто ниже плате од мушкараца, да су мање заступљене на руководећим местима, више незапослене (у односу на мушкарце), да су прве на удару за добијање отказа а последње приликом запошљавања, и да се често налазе пред дилемом родитељство или каријера, јер није редак случај да им послодавци постављају „прећутни услов“ да ако желе да успеју у послу морају да одложе материнство, наводе на питање зашто се различити услови постављају мушкарцима и женама, шта је узрок таквог стања и шта се може учинити да би се оно поправило. И то не само код нас, већ и у свету, будући да наведена „клиничка слика“ важи и за већину развијених земаља.

– Порекло родних разлика, које су друштвено конструисане, вуче корене из биолошких одредница мушкараца и жена. Чињеница је да су мушкарци јачи, а да жене рађају децу. Такве улоге су још у праисторији одредиле правила, која ће се, успостављањем патријархалног система који влада и свуда све више ојачава, коначно етаблирати тако да је временом постало „природно“ да мушкарац зарађује а жена подиже децу – објашњава др Наталија Мићуновић, помоћница министра рада и социјалне политике.

Како газда каже

Управо због побуне против таквог стања које је владало широм света дошло је до појаве феминистичких покрета, који су настојали да укажу да жене могу бити и јесу једнако вредне, успешне и образоване као и мушкарци. Неке чак и више од неких мушкараца. Данашње разлике у платама, према речима наше саговорнице, тумаче се правом приватних власника (газда), код којих ради велики број жена, да дају плате радницима према личној процени залагања. Страх од губитка посла, у условима високе незапослености, спречава жене да пријаве такве случајеве дискриминације тако да се „зачарани круг“ наставља. У државној управи таквих разлика нема, наравно, када мушкарац и жена обављању исту врсту задатка.

Према речима Наталије Мићуновић, нови миленијум обележиће два политичка концепта: политика одрживог развоја и поштовање животне средине и развијање једнаких могућности и укључивање свих друштвених група у заједничко деловање. Таквом тренду у Европи прикључила се и наша земља, која је при Министарству рада и социјалне политике основала сектор за равноправност полова. Ипак, без обзира на то што је овај сектор израдио Нацрт закона о равноправности полова и Нацрт националне стратегије о побољшању положаја жена и унапређивању родне равноправности, они нису усвојени. Очекује се да ће нова влада усвојити стратегију, односно да ће предложити Скупштини да усвоји закон. Док се то не деси реализују се други пројекти, како у земљи тако и у региону.

Правна „шупљина“

Да је, ипак, направљен помак када је реч о заступљености жена бар у парламенту, сведочи и увођење квоте од 30 процената. Иако је учешће жена у највишем законодавном телу од тада повећано на 21,3 одсто, и овде, међутим, постоји „правна шупљина“, која не гарантује да ће у парламенту седети 30 одсто жена. Наиме, према објашњењу Наталије Мићуновић, на листи странака мора да постоји 30 одсто жена, али то није гаранција да ће бити посланици Народне скупштине.

– Место на листи не гарантује улазак у парламент. Странке, које углавном воде мушкарци, имају велики отпор према усвајању закона који би повећали учешће жена у политичком животу. На листе се стављају жене, али после освајања гласова врх странке одлучује ко ће бити посланик а ко не – истиче помоћница министра рада и социјалне политике, и наглашава да додатну потешкоћу представљају и ставови неких жена у парламенту, који не иду увек у прилог женама. Како наглашава Наталија Мићуновић, за сада је највећа предноствизуелна, да кад се погледа пренос са заседања Скупштине виде се и жене. Монолитни призор озбиљних, замишљених мушкараца, који доносе одлуке, бар је мало „прошаран“.

          Иначе, Нацрт националне стратегије за побољшање положаја жена и унапређивање равноправности полова обухвата шест циљева: равноправно учешће жена у одлучивању, економско оснаживање жена, равноправност у образовању, заштита здравља жена, борба против насиља над женама и промена медијског представљања жене као сексуалног објекта.

– Када буде било више жена политичарки, менаџерки, стручњака за информационе системе и предузетница, моћи ћемо да говоримо да се јаз у друштвеној подели улога и статусу између мушкараца и жена смањио – закључује Наталија Мићуновић.