Zašto žene imaju niže plate

Informacije da žene imaju skoro 15 odsto niže plate od muškaraca, da su manje zastupljene na rukovodećim mestima, više nezaposlene (u odnosu na muškarce), da su prve na udaru za dobijanje otkaza a poslednje prilikom zapošljavanja, i da se često nalaze pred dilemom roditeljstvo ili karijera, jer nije redak slučaj da im poslodavci postavljaju „prećutni uslov“ da ako žele da uspeju u poslu moraju da odlože materinstvo, navode na pitanje zašto se različiti uslovi postavljaju muškarcima i ženama, šta je uzrok takvog stanja i šta se može učiniti da bi se ono popravilo. I to ne samo kod nas, već i u svetu, budući da navedena „klinička slika“ važi i za većinu razvijenih zemalja.

– Poreklo rodnih razlika, koje su društveno konstruisane, vuče korene iz bioloških odrednica muškaraca i žena. Činjenica je da su muškarci jači, a da žene rađaju decu. Takve uloge su još u praistoriji odredile pravila, koja će se, uspostavljanjem patrijarhalnog sistema koji vlada i svuda sve više ojačava, konačno etablirati tako da je vremenom postalo „prirodno“ da muškarac zarađuje a žena podiže decu – objašnjava dr Natalija Mićunović, pomoćnica ministra rada i socijalne politike.

Kako gazda kaže

Upravo zbog pobune protiv takvog stanja koje je vladalo širom sveta došlo je do pojave feminističkih pokreta, koji su nastojali da ukažu da žene mogu biti i jesu jednako vredne, uspešne i obrazovane kao i muškarci. Neke čak i više od nekih muškaraca. Današnje razlike u platama, prema rečima naše sagovornice, tumače se pravom privatnih vlasnika (gazda), kod kojih radi veliki broj žena, da daju plate radnicima prema ličnoj proceni zalaganja. Strah od gubitka posla, u uslovima visoke nezaposlenosti, sprečava žene da prijave takve slučajeve diskriminacije tako da se „začarani krug“ nastavlja. U državnoj upravi takvih razlika nema, naravno, kada muškarac i žena obavljanju istu vrstu zadatka.

Prema rečima Natalije Mićunović, novi milenijum obeležiće dva politička koncepta: politika održivog razvoja i poštovanje životne sredine i razvijanje jednakih mogućnosti i uključivanje svih društvenih grupa u zajedničko delovanje. Takvom trendu u Evropi priključila se i naša zemlja, koja je pri Ministarstvu rada i socijalne politike osnovala sektor za ravnopravnost polova. Ipak, bez obzira na to što je ovaj sektor izradio Nacrt zakona o ravnopravnosti polova i Nacrt nacionalne strategije o poboljšanju položaja žena i unapređivanju rodne ravnopravnosti, oni nisu usvojeni. Očekuje se da će nova vlada usvojiti strategiju, odnosno da će predložiti Skupštini da usvoji zakon. Dok se to ne desi realizuju se drugi projekti, kako u zemlji tako i u regionu.

Pravna „šupljina“

Da je, ipak, napravljen pomak kada je reč o zastupljenosti žena bar u parlamentu, svedoči i uvođenje kvote od 30 procenata. Iako je učešće žena u najvišem zakonodavnom telu od tada povećano na 21,3 odsto, i ovde, međutim, postoji „pravna šupljina“, koja ne garantuje da će u parlamentu sedeti 30 odsto žena. Naime, prema objašnjenju Natalije Mićunović, na listi stranaka mora da postoji 30 odsto žena, ali to nije garancija da će biti poslanici Narodne skupštine.

– Mesto na listi ne garantuje ulazak u parlament. Stranke, koje uglavnom vode muškarci, imaju veliki otpor prema usvajanju zakona koji bi povećali učešće žena u političkom životu. Na liste se stavljaju žene, ali posle osvajanja glasova vrh stranke odlučuje ko će biti poslanik a ko ne – ističe pomoćnica ministra rada i socijalne politike, i naglašava da dodatnu poteškoću predstavljaju i stavovi nekih žena u parlamentu, koji ne idu uvek u prilog ženama. Kako naglašava Natalija Mićunović, za sada je najveća prednostvizuelna, da kad se pogleda prenos sa zasedanja Skupštine vide se i žene. Monolitni prizor ozbiljnih, zamišljenih muškaraca, koji donose odluke, bar je malo „prošaran“.

          Inače, Nacrt nacionalne strategije za poboljšanje položaja žena i unapređivanje ravnopravnosti polova obuhvata šest ciljeva: ravnopravno učešće žena u odlučivanju, ekonomsko osnaživanje žena, ravnopravnost u obrazovanju, zaštita zdravlja žena, borba protiv nasilja nad ženama i promena medijskog predstavljanja žene kao seksualnog objekta.

– Kada bude bilo više žena političarki, menadžerki, stručnjaka za informacione sisteme i preduzetnica, moći ćemo da govorimo da se jaz u društvenoj podeli uloga i statusu između muškaraca i žena smanjio – zaključuje Natalija Mićunović.