Хоћемо да вас ухвати паника

Можете ли лонац са сармом ових дана да држите на тераси, ризикујући да топло време поквари продукт вашег стрпљивог рада?

Ко је крив што је Земља топлија него икад у последњих хиљаду година, што су температуре последње деценије највише откако је 1850. почело мерење? Што је од последњих 20 година 19 најтоплијих забележено од 2000, а што је најтоплијих пет – последњих пет година?

НАСА је пред америчким Конгресом 1988. потврдила да је глобално загревање 99 процената резултат људских активности, али од тада су протекле три деценије махом обележене ставом да су климатске промене нека удаљена тема коју треба препустити будућим генерацијама.

Природа не чека. Узвраћа свом силином своје моћи. Загрева атмосферу узрокујући топлотне ударе, разорне шумске пожаре, катастрофалне поплаве, побеснеле урагане, топљење ледника, напредовање пустиња...

Океани су топлији него икада. Арктик се загрева брже од било ког дела планете. Леду на Исланду изречена је смртна казна, а наслаге леда на Антарктику тање се брже него што се предвиђало. Нивои мора упорно расту а све моћније олује потискују слану воду која убија плодно земљиште и шуме далеко од обала.

Тужно изгледају поточићи воде који се спуштају низ Нијагару или Викторијине водопаде. Уништавање прашума Амазоније, највећих плућа света, удвостручено је за само месец дана.

Угрожено је здравље, прете социјални немири. Нови екосистем мења биосферу. Десетине биљака, инсеката, птица и животиња нестају на наше очи.

Узроци температурне експлозије могу се наћи у атмосфери. Никада у последњих три милиона година  у атмосфери није било толико угљен-диоксида (ЦО2) као данас.

Клима се загрева један степен Целзијуса, а уколико се нивои емисије ЦО2 не смање, глобална температура ће се 2050. увећавати по стопи од два степена. Последице би биле катастрофалне. Париским споразумом из 2015. готово све државе света су се обавезале да глобално загревање задрже испод два степена, да емисију ЦО2 преполове до 2030. и сведу на нулу 2055. године. Није немогуће, али је веома тешко.

Застрашујући каталог коначно је почео да растрежњује. Умногоме захваљујући климатским активистима и 16-годишњој тинејџерки из Шведске Грети Тунберг која је постала симбол битке против климатских промена.

„Украли сте моје снове и моје детињство вашим празним речима. Како се усуђујете? Како се усуђујете да кажете да ће све бити у реду? Ништа није у реду”, поручила је љутито са говорнице Уједињених нација покушавајући да пробуди учмали свет одраслих.

Могуће је да ће ове речи постати најважније изречене почетком 21. века. Време је да се раскрсти са успављујућим оптимизмом. Грета је апеловала на моралност а не прагматизам, на контроверзу уместо помирења. Тражи да свет поштује обавезе које је прихватио, да схвати озбиљно истраживања научника.

Активисти упозоравају да само драстични кораци за смањење емисија штетних гасова могу да спасу свет. Али, политика којом би се то остварило не постоји. Очекивати да ће политичари свести емисије на нулу је као помислити да ће из тостера искочити еспресо кафа

Зато проблем није само Доналд Трамп који је САД извукао из Париског договора а аргументе о клими назива „смешним”. Проблем су сви који краду „снове и детињства” – од Немачке и Русије, Аргентине и Бразила, Француске и Турске, Аустралије и Кине.

Док опасности глобалног загревања постају све евидентније, климатска дипломатија држи се своје себичне агенде. Четврти самит о клими у Мадриду, недавно је завршен минималним компромисима богатог и света у развоју. Циљеви постављени Париским договором удаљавају се као фатаморгана, а замењују их нова обећања.

„Хоћемо да вас ухвати паника”, поручује девојчица која је 2018. била сасвим сама када је пред шведским парламентом позвала на „школски штрајк против климатских промена”, а ове године анимирала четири милиона људи за „глобални штрајк против климатских промена”.

Док владе због својих уских интереса не допуштају да превлада глас науке, Европска убија је реаговала прва и хитно усвојила „Европски зелени договор” који предвиђа улагање око 1.000 милијарди евра у мере за заштиту климе до 2030. године.

А Србија? Заокупљена собом, понаша се као да је се ванредно стање планете не дотиче. Делом због колективне апатије, необразовања, етноцентризма или кратке памети, делом због недовољног ангажовања оних који би требало да буду задужени да размрдају колективну свест, тек глобалне узбуне нас као да се не тичу. Србија се није придружила масовним протестима због климатских промена. Изостала је солидарност.

Србија није острво у Индијском океану које ће вода избрисати са мапе света, нема велике градове на обали којима прете потопи попут Њујорка, Мајамија, Шангаја, Џакарте, Венеције или Лондона. Та околност не би требало да буде заваравајућа утеха.

Заборављене су разорне поплаве, суше, шумски пожар на Старој планини, Београд међу најзагађенијим градовима света. Ћутимо – до наредне ерупције вихорне природе која човеку не прашта бахато понашање.

Александар Вучић је, као премијер, 2016. увео Министарство екологије, али сада има друге приоритете. Упитан почетком новембра да коментарише загађења и екологију, рекао је: „Ја не знам где ударам тог дана, а новинари ми шаљу поруке да ли ћете да изађете са причом о загађењу. Каквом црном загађењу?”

„Девет од десет европских грађана захтева одлучне мере против климатских промена”, написала је ових дана шевица Европске комисије Урсула фон дер Лајен. Не допустимо да онај десети буде из Србије. Остаје нам да се надамо да ће се 2020. појавити нека наша Грета.

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа