Нови талас поскупљења

Подгорица – Само живот у Црној Гори нема цену. Јефтиније ти је неком живот узети него један месец прехранити четворочлану породицу. Ништа ми не преостаје него да пљачкам, отимам или да се убијем… Па срамота ме је да кажем како се зовем, јер је и за моје претке била брука признати да су гладни, рекао нам је јуче испред маркета „Мекс” педесетпетогодишњи Подгоричанин.

Најновија поскупљења горива и струје у Црној Гори проузроковала су нови талас повећања цена прехрамбених и пољопривредних производа.

Векна хлеба од 600 грама, направљена од брашна типа 500, у јулу ће, други пут у последњих пола године, поскупети десет центи, саопштило је Удружење пекара Црне Горе. Хлеб је, након поскупљења у јануару у централном делу коштао 60 центи, на приморју 70, а на северу 50. Пекари тврде да, у садашњим условима пословања, просечна цена векне од брашна типа 500 тежине, 600 грама, достиже цену од 80 центи.

Удружење пекара од министарстава пољопривреде и финансија тражи да за хлеб и након јуна важи нулта стопа пореза на додату вредност, да се смање акцизе за нафтне деривате и гас које користи пекарска индустрија, као и да се за ту делатност установи нижа тарифа за електричну енергију коришћену ноћу.

„Уколико надлежни органи оцене да се захтевима не може удовољити у наведеном року, произвођачи ће бити принуђени да пређу на тржишно формирање цена хлеба и пецива, поручили су из Удружења пекара.

Поскупљење струје не може бити разлог за повећање цене хлеба, саопштио је јуче помоћник министра за економски развој за унутрашње тржиште и конкуренцију Зоран Перишић.

„Сматрамо да као један од разлога за могуће повећање цене хлеба не може бити поскупљење струје, јер је њена цена снижена за 7,5 одсто и није мењана годину и по за мала и средња предузећа”, појаснио је Перишић.Он је казао да ће министарство, у сарадњи савладом и другим ресорима, подржати иницијативу да остане нулта стопа пореза на додату вредност на цену хлеба.

Крајем прошле недеље најављено је и треће повећање цене струје у последњих једанаест месеци које ће још више уздрмати породичне буџете, јер ће киловат-сат за домаћинства са двотарифним бројилом поскупети за 15,15 одсто, односно са 6,65 на 7,65 центи. За домаћинства са једнотарифним бројилом повећање износи 6,70 одсто, односно, са 8,61 на 9,19 центи.

И последњи залогај са осиромашеног тањира однело је недавно поскупљење нафте и нафтних деривата и то за 12 центи по литру. Реч је о највећем поскупљењу горива у овој години, тако да сада литар супера кошта 1,27, безоловног 1,26, а екодизела 1,28 евра.

Поскупљење нафтних деривата утицало је на повећање цене свежег меса, а најављује се и поскупљење финалних производа. За 12 до 15 одсто поскупелесу јунетина и телетина, док су цене јагњетине и пилетине остале непромењене.У продавницама килограм свињетине сада се може купити по цени од 3,90 до пет евра, јагњетине од 6,50 до 7,20 евра, телетине од осам до 9,20, док је јунетина од пет до седам евра.

Цена векне хлеба од 600 грама креће се од 60 центи до 1,5 евра, а литар млека од 0,70 до 1,70 евра. За само два месеца уље је са 0,80 поскупело на 1,70 до 1,90 евра.

На подгоричким пијацама „скочиле”су и цене сезонског воћа и поврћа, тако да килограм јабука кошта око 1,70, банана евро, трешње од 4,40 до 5,60, јагоде од 3,50 до четири, кромпир од 0,50 до 0,70, парадајз од евро до 1,50 евра, краставац од 0,70 до евро…

Председник Привредне коморе Велимир Мијушковић најновија поскупљења илустровао је речима: „Којом брзином се мењају цене прехрамбених производа у Црној Гори најбоље осете домаћице, јер је двадесетак евра дневно потребно за основне животне намирнице, доручак, не превише обилат ручак и мало воћа”.

Новица Ђурић

--------------------------------------------------------

Сиромашнo 71.000 становника

Истраживање које је спровео Завод за статистику Црне Горе, у сарадњи са стручњацима Светске банке и уз подршку Министарства здравља рада и социјалног старања, показало је да је у 2006. години било сиромашно 11,3 одсто, односно 71.000 становника Црне Горе.

Процена се темељи на новој граници сиромаштва која је израчуната према методологији СБ и која износи 144,68 евра месечно по одраслој особи.

Ради се о апсолутној граници сиромаштва, односно о минималном износу који би требало да буде довољан за набавку најнужнијих производа, првенствено хране, која задовољава нутриционистичке стандарде, али и других неопходних производа.