Бранислава Ивановић за јачу и успешнију одбрану

Превасходни задатак фудбалера Србије у овој години требало би да буде пласман и одлазак на ЕУРО, на који чекамо пуне две деценије. Зато су многи склони да кажу да од предстојећег баража у марту у доброј мери зависи судбина, не само репрезентације, већ и српског фудбала. Од тог резултата, у доброј мери зависи какав ће курс у наредним годинама заузети национални тим чији је рејтинг у свету фудбала далеко слабији, него што би требало, на основу чињенице какве играче имамо и где све играју.

Цех су углавном плаћали селектори, најпре Муслин, па Крстајић, мада је и Љубиша Тумбаковић, после неуспеха у квалификацијама, био близу излазних врата, али је некако успео да остане на ногама.

Иста је ситуација и са играчима. После Мундијала у Русији нашу репрезентацију су после изненадне смене селектора Славољуба Муслина, захватила нека негативна енергија. И међу фудбалерима дошло је до мањих сукоба, што се на крају одразило и на резултатима. Тада, из још увек необјашњивих разлога, Србија се одрекла услуга Бранислава Ивановића, да би после тога селектор и челници Савеза ушли у сукоб и са Луком Миливојевићем, Матијом Настасићем, Владимиром Стојковићем... Наш фудбалски брод почео је полако да губи компас, мада је Младен Крстајић заслужан што још увек имамо шансу да се домогнемо континенталног такмичења, јер је Србија тријумфовала у Лиги нација.

После ,,споразумног раскида” и одласка Крстајића са клупе Србије, неке ствари су полако почеле да се мењају. Спуштена је тензија, Миливојевић се напокон вратио под окриље државног тима, Настасић такође. Једном речју, од доласка Љубише Тумбаковића покушава се да Србија поново личи на озбиљну репрезентацију.

Али, ни овај нови мандатни период новог селектора није прошао без турбуленција. Наша одбрана била је најслабија, јер није било утакмице у којој нисмо примили гол. Зато се на почетку нове сезоне фудбала, у периоду када се праве озбиљни и дугорочни планови, поставља питање: шта селектор може по том питању да уради? Савет Тумбаковићу био би да добро размисли када у марту буде саопштавао списак играча за дуел са Новрешком у Ослу 26. марта, а опет надајући се и финалу 31. марта у Београду (могући ривали Шкотска или Израел). Зашто Тумбаковић не би позвао Бранислава Ивановића, једног најбољих дефанзиваца у Европи, и фудбалера кога је један енглески Челси свртао у тим деценије крајем прошле године! Ивановић игра сјајно и у руском Зениту у најзрелијим је играчким годинама, па нека дође само за овај бараж, нека његова фудбалска мисија у репрезентацији на крају буде успешна...

Његово присуство на терену пуно би значило млађим играчима. Са друге стране, Ивановић изазива респект и поштовање код сваког противника. Уосталом, Тумбаковић овим потезом ништа не би изгубио а Србија би пуно могла да добије. Дакле довољно је само мало добре воље да се пронађе најидеалније решење, за добробит свих у фудбалу.