Аустријска конзервативно-зелена авантура

Оцене нове аустријске коалиционе владе у којој је Себастијан Курц обновио „титулу” најмлађег премијера разликују се у зависности од политичких опредељења. Док је једни, попут Радија Слободна Европа, називају „неугодном коалицијом” у којој би могло бити сталних трвења, други је оцењују као „противприродну коалицију”. Мада је лидер конзервативаца Себастијан Курц описао договор његове Народне партије Аустрије (ОВП) и Зелених као „најбоље од два света”, коалицију су одмах назвали „смелим експериментом” и „политичком авантуром” у којој ће извесно бити много трвења, и то највише у вези с имиграцијом и безбедносним питањима.

Након што су конзервативци убедљиво победили на ванредним изборима у септембру (освојивши 37,5 гласова), после краха владе, Слободарске партије и њеног лидера Хајнца Кристијана Штрахеа, прошли су месеци у којима нису могли да направе коалицију. Договор са Зеленима (на изборима четврта по реду странка са 13,9 одсто) за већину конзервативаца је нужно зло и никако им није по вољи. Многи су сада забринути да ће их такав избор, уместо нових парламентарних избора, коштати више на дуге стазе, јер гласачи двеју коалиционих странака имају мало заједничких брига.

Конзервативци и разочаране бивше присталице крајње деснице, с којима је Народна партија била у коалицији до маја, нису окупирани климатским променама, барем не као политичким опредељењем. Зато ће их иритирати сваки уступак који је најмлађи премијер морао да да Зеленима како би формирао владу – попут повећања намета за авионске летове, који би требало да одврате људе од путовања превозним средством које највише загађује околину. Ако због енормног повећања цена авио-превоза конзервативни гласачи буду морали да се возе возом иако то не желе, сваки додатни сат проведен на путу биће прилика да се сете свог лидера. Шта ће тек мислити крајњи десничари док буду на месту потпредседника владе (на коме је био Штрахе до избијања афере „Ибица”) гледали лидера Зелених Вернера Коглера.

Коалициони договор о новој влади представља комбинацију задовољења оба политичка концепта, али се, судећи по објављеним деловима, наводи да би тек требало сачекати данашње заседање извршног тела Зелених и видети да ли ће 50 одсто плус један делегат од њих 300 гласати за споразум. Обиман коалициони споразум, написан на 326 страница, предвиђа и „слободан коалициони простор” у случају избијања нове избегличке кризе. То значи да ОВП у том случају може у парламенту да нађе другог партнера за спровођење свог става према питању миграције, што подразумева и да ОВП може да усвоји строже законе о азилу и са Слободарском партијом (ФПО) ако Зелени буду против. И нови лидер ФПО Норберт Хофер сматра да је „слободан коалициони простор” важан део споразума.

Програм нове владе предвиђа неколико инстанци на којима би могао да буде постигнут договор о неком закону или одредби. Уколико на свима, укључујући и директан разговор лидера странака, не буде постигнут договор, онда онај коалициони партнер који је покренуо иницијативу има право да предлог закона преда парламенту и да за то тражи подршку других странака. Лидер ОВП Себастијан Курц је представљајући коалициони програм изразио уверење да неће доћи до нове кризе и да је овом новином само створена могућност за решавање криза и конфликата.

Коалициони споразум предвиђа подстицаје и санкције према земљама порекла миграната и одбијених тражиоца азила, са циљем склапања већег броја споразума о реадмисији. Међу договореним мерама је забрана покривања главе марамом у школи за девојчице млађе од 14 година, док је претходно граница била 10 година, као и превентивни притвори за потенцијално опасне појединце, чак и ако нису починили кривично дело. Зелени су прихватили и заштиту граница Аустрије унутар ЕУ све док спољне границе уније не буду у потпуности биле безбедне, као и појачање полиције за нових 2.300 радних места.

Већ су представљени и чланови Курцовог новог кабинета у коме ОВП има 11 министара, а Зелени четири. Ова влада би имала више жена него мушкараца, а кандидаткиња Зелених за министра правосуђа је Алма Задић (35), Тузланка која је у Беч дошла као избеглица са 10 година.

„Волстрит џорнал” тврди да би договор аустријских конзервативаца и Зелених могао инспирисати сличне савезе широм Европе, где „странке десног центра на власти настоје да искористе пораст интересовања гласача за питања животне средине да одбију побуну коју предводе популистички ривали”. Ако коалиција аустријских конзервативаца и Зелених буде успела, могла би постати пример за остале европске државе, у којима су зелене партије изгледа спремне да уђу у владајуће коалиције, указује „Њујорк тајмс”, али и истиче да ће мало вероватни партнери бити у неугодном савезу без сагласности о многим важним питањима, посебно у вези с имиграцијом.

Ово не би био први пут да Зелени уђу у неку владајућу коалицију у Европи, подсећа овај лист, наводећи да су већ били у власти у Финској, Чешкој, Ирској, као и у Немачкој, када су били у влади са социјалдемократама од 1998. до 2005. године.

Биљана Митриновић