Има новца за плате и пензије

Државна каса може, судећи по све чешћим оценама министра финансија Мирка Цветковића, озбиљно да зариба. Чак толико да ако до краја године држава нешто не прода, неће моћи да измири све обавезе. Приливи од приватизације су испод очекиваних, а расходи су се нагомилавали отприлике истом брзином којом су расла предизборна обећања.

Економисти су јуче различито коментарисали вапаје надлежног министра. Сви су се сложили да је лудост да се новац од приватизације, уместо на инвестиције, троши за исплату плата и пензија.

Ипак, економисти различито тумаче Цветковићеву изјаву.

Једни упозоравају да је недопустиво ослањати се на приливе од продаје друштвених и државних предузећа и тако крпити рупе у буџету. Други, пак, верују да министар, када је рекао да би „продаја НИС-а до краја године спречила дефицит ликвидности”, није мислио да од приватизације пуни буџет и исплаћује плате и пензије, већ да постоји ризик да до јесени понестане новца за враћање дуга и исплату старе девизне штедње и евентуалне државне инвестиције.

Други су се „ухватили” за други део изјаве у којој Цветковић каже да су „приливи у буџет по том основу испод очекиваних и износе 10 милиона евра месечно” и да то јасно значи да се новац од продаје предузећа користи за попуњавање рупа у државној каси.

Ову дилему српске стручне јавности разрешили смо у Министарству финансија. Тамо нам је појашњено да су приходи и расходи у буџету редовни, али да се Цветковић забринуо за приливе од приватизације „који су испод црте” и да није ни помишљао да новац од продаје предузећа користи за покривање буџетских трошкова.

Професор Љубомир Маџар, сматра да је „мањак ипак мањак”, без обзира на то како се покрива.

– Нема сумње да се текући издаци морају покривати текућим приливима. Чак да новац од приватизације иде у инвестиције, и то је проблематично. Требало би из буџета, а не прилива од продаје, финансирати државна улагања. Приливи од приватизације требало би да послуже јачању финансијске позиције државе, да буду на рачунима у банкама и да се користе за финансијска, а не капитална улагања – истиче Маџар.

Наш саговорник подсећа да су непосредно пре избора „народним парама појединци куповали гласове тако што су повећавали плате државним чиновницима и обећали бесплатну поделу акција”.

– Ова изјава мора да се стави и у политички контекст. Јер, ако демократе намеравају да праве социјално одговорну владу, онда им је потпуно јасно да то кошта. Наша је велика несрећа што смо политички толико подељени и што су владе углавном састављене од коалиција које се понашају као рогови у врећи – оцењује Маџар.

Данијел Цвјетићанин, ректор БК универзитета, и сада је, као и много пута раније, био убеђен да се новац од приватизације троши на текуће расходе.

– Многи политичари и економисти питају се шта ће с нама бити и хоћемо ли пропасти ако не будемо имали сваке године прилив од три милијарде евра страних инвестиција. А ја се питам, шта ћемо за пет година када више не будемо имали шта да продамо. Дотад ћемо да трошимо и певамо, биће и ватромета и Евросонга, биће пуни и „Меркатор” и „Идеа”. Оваква економска политика је најблаже речено – глупа, а најгрубље саопштено – криминална – тврди Цвјетићанин.

Јуриј Бајец, професор Економског факултета, уопште не сумња у то да нема довољно новца за буџетске расходе.

– То се креће у предвиђеном ритму. Приватизациони приливи не иду у буџет. Дефицит није изненађење, јер је мањак у буџету и био предвиђен. Реч је само о томе да је амбиција државе да инвестира и измирује неке обавезе сада стављена под знак питања – уверен је Бајец.

А када је реч о продаји предузећа, Миодраг Зец, професор економије на Филозофском факултету, сигуран је да је у индустријском сектору преостало мало приватизација и да је тешко очекивати неку већу продају до краја године.  

А. Николић

-----------------------------------------------------------

Јелашић: Буџет не може без новца од приватизације

Гувернер Народне банке Србије (НБС) Радован Јелашић изјавио је јуче да је буџет Србије „скројен” тако да не може да се одржи без приватизационих прихода и да ће држава „морати нешто хитно да прода”.

Он је за Радио Б 92 казао да ће за одржање буџета држава морати да се задужи на домаћем тржишту или у иностранству, или ће, не питајући за цену, морати да прода Нафтну индустрију Србије или неку другу компанију. „Држави је остало још 100 милиона евра на рачуну у НБС, иако је прошле године имала 1,3 милијарде евра од продаје Мобтела”, навео је Јелашић.

Гувернер је казао да НБС неће дати додатна одобрења Влади Србије за нове позајмице пошто је посао централне банке да одржава стабилност цена.

Бета