Радио „ад65”

Свестраност истакнутих дизајнера 20. века била је фасцинантна: креатор који са подједнаким успехом пројектује стамбене зграде и намештај који се склапа, радио-апарате и пилотске кабине... и уз то сарађује са престижним произвођачима и извођачима, заслужује нашу пажњу. Један од таквих био је управо Велс Коутс.

Дизајнер је, и поред своје свестраности, највише остао упамћен по свом предивном и симпатичном, округлом радио-апарату из 1934. године, који је, као предмет у кући, напросто био обожаван од стране потрошача. Како се само уздисало за њим! Нарочито су га волеле жене када су се спремале да преуреде своју дневну собу. Био је тако женствено допадљив!

Шалу на страну, радио није играчка, то је озбиљна ствар. До открића радија или „бежичне комуникације” дошло је деведесетих година 19. века. Главну улогу одиграо је италијански инжењер Гуљелмо Маркони. Почетком двадесетих година 20. века у САД и у Британији су уведене редовне радио-емисије, а 1921-22. већ је било преко 500 радио-станица. Радио нуди музику, вести, драму... постаје истовремено најмоћније средство пропаганде, служи информацији. просвећивању и култури али, још више − политици. Драматична улога радија у хватању енглеског злочинца др Крипена и позивање спасилачких бродова приликом бродолома „Титаника”, очарава јавност. Нацистичка Гебелсова ратна пропаганда добро је позната прича. Кутија у коју ће бити смештен радио-апарат у почетку није била толико важна. Било је најважније имати адекватну кутију за одређену намену. А кутије су по правилу, најчешће правоугаоног облика фасаде. Али, када је фасцинација суштином доживљена, када је радио-апарат постао стални гост у кући и соби, логично је било за очекивати дизајнерску интервенцију која ће фасцинирати и формом. И тако се родила идеја о трансформацији кутије, од обичне, сандучасте, ка шармантној, округлој. Иако је све остало у оквирима геометрије (основног принципа модернизма), округли радио од бакелита постао је најтраженији љубимац међу стварима за кућу.

  Велс Коутс (1895−1958)

Британско-канадски инжењер архитектуре, рођен је у Токију, где је његов отац био мисионар. Мајка му је била студент-сарадник архитеката Луја Саливена и Френка Лојда Рајта у Чикагу. Велс је студирао инжењерство на Универзитету Британске Колумбије у Ванкуверу. Студије прекида за време Првог светског рата када бива регрутован, прво за пешадију, а затим служи као пилот. После рата завршава студије и докторира. Једно време је радио као новинар за „Дејли експрес” и убрзо постаје њихов дописник из Париза. Бави се теоријом дизајна који је за њега својеврсни катализатор друштвених промена. Бави се и праксом дизајна, користећи ламинат у опреми ентеријера, и убрзо постаје специјалиста и консултант за ову врсту материјала. Његова најзначајнија дела су сасвим посебна: једно је низ модернистички конципираних стамбених зграда намењених тржишту некретнина, друго је серија радио-апарата од бакелита. Карактеристика станова била је њихова површинска сведеност на минимум, са уграђеним намештајем. Што се радио-апарата тиче, они данас имају вредност антиквитета. После Другог светског рата враћа се за стално у Ванкувер где пројектује ентеријере за авионе.

Арх. Радмила Милосављевић
www.dopisna-skola-ambijent.rs