Откуд антибиотик у српском меду

Потрошачи из Србије још нису добили прецизне одговоре који је домаћи произвођач пласирао мед са остацима антибиотика на тржиште Европске уније, нити шта ће даље бити са испоруком багремовог меда који је пронађен у Норвешкој.

Подсетимо, недавно је објављено да је у шлеперу багремовог меда из Србије који је извезен у Норвешку пронађен забрањени антибиотик, па ће мед бити враћен извознику који ће наводно претрпети штету од око 100.000 евра, објавио је Савез пчеларских организација Србије (СПОС).

У меду је утврђено присуство 0,98 микрограма метронидазола по килограму, објавила је ова организација, позивајући се на резултате објављене на порталу Европске комисије РАСФФ. То је систем за брзо упозоравање на небезбедну храну.

Ово удружење оценило је да тако мала количина никоме не може нашкодити, осим пчеларима који неће извести мед. Иначе ова организација је и раније упозоравала да ће пчелари упропастити тржиште ако на време не схвате озбиљност ситуације о питању антибиотика. Чак 22 одсто светске производње меда загађено је антибиотицима који се уклањају са тржишта.

У лечењу пчела није дозвољена употреба антибиотика. Ипак пчеларство и производња меда, према мишљењу стручњака, суочавају се са бројним изазовима, па тако и са све чешћом употребом антибиотика како би се спречиле инфекције пчела узроковане патогеним микроорганизмима. Остаци ових лекова могу се наћи у меду и 315 дана после његовог изврцавања, а у прерађеном полену присуство се детектује за шест година.

– Коришћењем ових лекова пчелари себи чине зло, јер се ни за једно обољење пчела данас не препоручује њихова употреба – каже за „Политику” др Нада Плавша, професор Пољопривредног факултета у Новом Саду. Према њеним речима, антибиотици такође могу да доспеју у мед и услед прскања воћа. Како каже, дешава се то и у другим земљама и поред сталних едукација пчелара и честих контрола.

– То ће се нажалост догађати све док постоји могућност да пчелари сами могу да дођу до антибиотика и да га употребе – истиче наша саговорница.

Европска унија се осим са овим проблемима суочава и са фалсификатима меда. Европски парламент још 2014. усвојио је извештај о преварама са храном у коме је мед идентификован као један од 10 производа где су малверзације најчешће. Тада је постављен и план контрола који подразумева детаљне провере узорака, првенствено сигурности и порекла меда, као и да ли он садржи додате шећере, што указује да је реч о фалсификату.

На овоме се посебно инсистира, јер су раније анализе са тржишта ЕУ показале да 14 одсто узорака меда садржи додате шећере. Ипак наводи се да још није могуће са сигурношћу рећи који су делови ланца снабдевања највише подложни преварама. Ипак утврђено је да се махинацијама не служе само увозници меда у ЕУ већ и они који га производе и продају у државама чланицама.

Због тога у надзору који подразумева прикупљање и објављивање информација, на основу лабораторијских анализа меда са тржишта, учествују све државе чланице као и Норвешка и Швајцарска. Узорковање се спроводи на основу методологије за коју је препоруку дала Европска комисија и то на различитим тачкама ланца снабдевања. Узорци се узимају на граничним пунктовима, од дистрибутера, произвођача и у малопродаји. Посебно се води рачуна да анализама подједнако буде подвргнут мед који се производи на територији Европске уније, као и онај који долази из увоза.

ЕУ је још раније директивом дефинисала шта је мед и какав производ се може ставити на тржиште. Та дефиниција је у складу са међународним стандардима за мед. Она тачно прописује и захтеве за декларисање и без испуњавања тих норми он не може бити дистрибуиран на европско тржиште. Обавеза је да географско порекло буде истакнуто на етикети. Ако мед потиче из више земаља такође мора да буде назначено да је реч о мешавини.